Ima još uvek dobrih ljudi

Pazi... moram da ti ispričam jednu priču. Jako je poučna, a desila se juče.
Ima razloga da planiraš budućnost jer neće dugo da traje.

Dobro, stoji da nisam pisao neko vreme i da lako može da se desi da me povuče i da prsti sami krenu. Uostalom, baš me briga da li ćeš da dočitaš do kraja ili ne.

Uglavnom... priča...

Juče onaj sneg, lapavica, klizavica i sve ostalo što ide uz radosti ovog doba godine. Čekam bus, smrzavam se, idem za grad. Kad kažem grad mislim Beograd. Malo lokal patriotizma nije na odmet. Ionako je Zemun najveći grad u Beogradu.
Nisam hteo da rizikujem da čekam sto godina na stanici i udjem u 84 iako ide najsporije od svog prevoza koji ide na Zelenjak. Ulazim, a ono unutra smrdi... u stali smrdi manje. Neki pijanac se usmrdeo i vozi se ko zna koliko. I tako po onom haosu dogegamo se mi nekako na Zeleni venac. Svi hodaju ko pingvini, paze da ne padnu i ne razbiju neki ekstremitet. Kud svi turci i ja za njima, gegam se lagano ka Sremskoj. Situacija postaje napetija kako se množe stepenice. I na onim poslednjim, znači samo što nisi u Sremskoj, neka žena prikoči ispred mene. Ja kako nisam držao rastojanje krenem da je eskiviram kako ne bi pao preko nje i krećem da gubim ravnotežu jer čled nije očišćen. U tom trenutku kad sam već počeo da razmišljam da li ću da padnem na nju ili na dupe, čovek koji ide iza mene i vidi šta se dešava, samo me je pogurao, ja sam uhvatio balans, gospodja je nastavila da pretura po tašni i svi srećni.
Sve u svemu... da li se lik uplašio da ću da pandem preko njega ili ne on je meni pomogao i za uzvrat nije dobio ništa više od mog VELIKOG hvala.

Ima još uvek dobrih ljudi koji neće da te zajebu samo da bi te zajebali, kakvih danas, realno, ima previše!

Ako

Ако можеш да видиш уништено дело свог живота
и без једне речи да га поново градиш
или без уздаха или протеста
поднесеш губитак онога што си дуго чекао.
Ако можеш да будеш заљубљен али не и луд од љубави
ако можеш да будеш јак а да ипак останеш нежан
да не мрзиш оне који тебе мрзе
а да се ипак бориш и браниш.

Ако можеш да слушаш како твоје речи
изврћу неваљалци да раздраже глупане
и да чујеш како луда уста о теби лажу
а да сам не кажеш ни једне лажи.
Ако можеш да сачуваш достојанство и главу
ако можеш да будеш скроман
иако си саветодавац краљева
ако можеш да волиш своје пријатеље као браћу
а да ти ниједан не буде све и сва.

Ако знаш да размишљаш да посматраш и упознајеш
а да никада не постанеш скептик и рушилац
ако можеш да сањариш а да ти сан не буде господар
да мислиш а да на будеш само маштало.

Ако можеш да будеш чврст али никад диваљ
ако можеш да будеш добар
ако можеш да будеш паметан
а да ниси чистунац ни ситничар.
Ако можеш да задобијеш победу после пораза
а да те две варке подједнако примиш
ако можеш да сачуваш храброст и главу
када је сви остали изгубе?

Тада ће краљеви, богови, срећа и победа
бити заувек твоји послушни робови
и оно што више вреди него сви краљеви и сва слава
БИЋЕШ ЧОВЕК, СИНЕ МОЈ.

Радјард Киплинг

Hjustone imamo problem

Rečenica koja je uzeta iz konverzacije astronauta u nekoj svemirskoj letelici i NASA centra kada je gusto može da opiše trenutno stanje. U američkim filmovima zovu ga i umetničkom blokadom, a ja bi ga pre nazvao autocenzurom. Jebi ga! Osećam da bi povredio neke ljude kada bi stvarno pisao o osećanjima, pre svega mojim. Hm.... da li tako treba da se osećam? osećanja su ono što nas razlikuje od životinja, nadam se. Moje pitanje je da li ja previše vodim računa o tudjim osećanjima ili treba da me boli genitalija? Verovatno sam zbog toga pisao o kafi, a i sinoc sam krenuo da podelim sa tobom impresije o instaliraju Linuxa. Doduše, stvarno sam oduševio samog sebe jer sam sve zadatke rešio sam i u rekordnom roku. (:D)

Moja pokojna baba je stalno vodila računa o tome šta će svet da misli. Da li se pretvaram sve više u moju babu? Nemoj pogrešno da me shvatiš, moja baba je imala i dobre strane. Ja joj ovo uzimam za lošiju stranu jer je ponekad znala da preteruje u tome. Hm.... što mi nije ostavila nešto bolje u amanet?!?!? Od dede sam nasledio visok pritisak tako da mogu da se kompletiram. Fuck it!
...
Trudim se! Izgleda samo da nećeš od mene ovde moći da dobiješ ništa nalik na Džerija Springera, a boga mi, ni blizu. To sam još uvek ja. Isti onaj koji ne podnosi nepravdu i kradju, i isti onaj koji se svaki put iznenadi bezgraničnoj ljudskoj gluposti koja vreba iza svakog ćoška, i svaki dan.
Da li će opet uleteti neko čudo tipa kafe... verovatno. Neću moći da izdržim da ne podelim sa tobom moju fascinaciju novom igračkom. Jedna stvar je milion odsto sigurna... uvek ću tražiti odgovor na pitanje svih pitanja, bar za mene, ZAŠTO?!?

Produženi espreso sa mlekom

Moram unapred da se izvinim svim ljubiteljima pijenja kafe na ovaj način ako vas bilo čime uvredim.
Gugl je moćan pretraživač i kad mu ukucaš neki zahtev vrlo brzo izbaci mali milion strana sa tim pojmom, ili pojmom koji sadrži zadate reči tj parametre. Kad u taj isti gugl ukucaš produženi espreso sa mlekom pojavljuje se gomila strana sa pesmom Dade Plumente, mladjeg brata mnogo popularnijeg Šakoa, i ostalo su strane na srpskom. Termin u bukvalnom prevodu na engleski kad se ukuca ne pronalazi ni jedan pogodak tačne fraze. Možda ja ne znad dovoljno engleski, ili ne znam da koristim gugl. Ne sporim ni jedno ni drugo. Samo mi se čini da imamo autohtonu vrstu koja se rodila u našem divnom gradu Beogradu. Verovatno je da nigde u svetu ne možete da pijete produženi espreso sa mlekom.
Možda ne bi bilo loše da mi taj način pijenja kafe patentiramo i recimo prodajemo foru turistima. U nekim delovima sveta ovaj isti napitak se zove kafe late, ali nigde nema ovako složeno ime. Hvala beogradskim prenemagačima koji su verovatno začetnici ovog pića. Možda ga je smislio neki vlasnik kafića koji je hteo još zarade na kafi, jer tako može da se proda jako tanka kafa, zalije se mlekom i zasladi i naplati 250 dinara šoljica i svi srećni.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na planeti se svakog dana popije oko 1.5 milijardi šoljica kafe. Ne znam koji su podatci za Srbiju i još manje za Beograd, ali mislim da se kotiramo jako visoko. Sorta Kopi Luwak (na idnonežanskom Kopi znači kafa) je izuzetno retka, godišnje se proizvede oko 250 kg, a 100g se prodaje za 75 američkih dolara. U Kaliforniji se šoljica ove kafe prodaje po ceni od 5 dolara i po rečima vlasnika restorana ovako niska cena opravdava se željom da što veći broj ljudi može da isproba čudesan ukus ovog napitka. Ova sorta kafe se pravi na ostvima Sumatra, Java i Sulavesi, na kojima žive cibetke (lat. paradoxurus). Ovi torbari hrane se plodovima kafe i zato su smatrani štetočinama, sve dok nije otkriveno da zrno koje prođe kroz njihov digestivni trakt dobije specifični ukus, koji mu daju enzimi iz želuca ove životinje. Polusvarena zrna se skupljaju i od njih se pravi najskuplja kafa na svetu bogate i jake arome. Kroz čija creva prodje kafa iz nekih kafića po centru kad je šoljica skuplja od 5 svima nam voljenih zelenih novčanica.
Klikćući po netu da nadjem neke relevantnte informacije vezane za kafu skontah da uopšte ne bi bio loš biznis otvoriti kafić. Na kafi se najviše zaradjuje, jer se ona najviše i troši. Samo bi ja morao da izbegavam da budem u lokalu jer bi me udarila srčka ako bi naučio sebi da napravim dobru kafu. Seo bi ispod aparata i džak kafe bi popio na eks :D
Znam da ulazim u onu poslovicu da se o ukusima ne rasporavlja zato se još jednom izvinjavam ljubiteljima kafe sa mlekom :D

Komercijalizacija do panje

Dodao sam reklame na moj blog. Sad dok čitaš ove redove neko te poziva da kupiš njegov proizvod, a za početak da odeš na njegov sajt. Zanimljivo... klikni slobodno, ali se vrati da dočitaš šta sam pisao :)

Nekad se to zvalo mali oglasi i bilo je termina na televiziji i radio stanicama kada su se isti, gore pomenuti obraćali naciji sa svojom porukom. To su obično bile mnogo manje poruke nego ove koje možeš da vidiš na guglovim oglasima... menjam ovo za ono... izgubio se zlatni retriver koji mnogo voli decu, nalazaču nagrada... obavezno je išao neki instrumental kao muzička pologa, da se publika ne dosadjuje skroz. Studio B je čini mi se bio poslednji mohikanac koji je puštao male oglase u svom programu do pred kraj prošlog veka.

Danas reklama nije reklama ako nema neki slogan, ako neko ne hvali kako baš njegov prašak otklanja fleke sa vaših gaća. Sve te silne reklame su postale previše lične... kapiram ja celu priču sa ciljnim grupama i potrošačima kojima treba baš tvoj proizvod, ali ono našta ja gadjam je da smo živeli u neka mnogo naivnija i romantičnija vremena. Danas više ne možeš na oglasnoj strani Politike da pronadješ čuveni oglas u kome se neko odriče nekoga i njegove dugove neće da prizna. Obično je to otac koji se odriče sina raspikuće. Jebo te sad će još malo krenuti i proizvodjači hirurških maski krenuti da reklamiraju svoj proizvod jer smo svi kompletno poludeli i brojimo mrtve koje je ubio grip. I to još praseći, pre 29. novembra... nešto mi je tu sumnjivo... osveta svinja... mi njih pre, da ne bi oni nas posle?

Sad imamo i bilborde sa kojih nas ne gledaju samo kandidati raznih partija kad su kampanje u jeku i kad je svaki glas bitan. Pre je taj vid reklamiranja bio dozvoljen samo nekim koncertima u vidu gaća koje su visile na Zelenom vencu, Autokomandi, kružnom toku kod opštine Novi Beograd... sad su i te gaće degradirane. Odma pored njih je 10 bilborda koji reklamiraju čaj od altajske mumije ili radijatore sa ruskih nuklearnih podmornica. Pazi provereno znam da nema radijatora na nuklearnim podmornicama, a koliko imam mumija na Altaju ne bi ulazio u procene.
OK definitivno smo ostali naivni, ali vremena nikako nisu romantična kao što su bila.

Još mi nešto pade na pamet. Nekad je isto tako bilo normalno da komšija ne parkira komšiji auto ispred garaže. Normalno je bilo i da ne pišamo jedni drugima na kuću...
Izgleda da sam ja definitivno otišao u teški aut i da moja definicija normale nije baš normalna, i ne uklapa se u definiciju normale većine. Ko će ga znati...

Insomnia

95... dial.... tuuuu.... tuuuuu....

Tačno je 2 sata i 30 minuta i 20 sekindi KLANG...
Tačno je 2 sata i 30 minuta i 30 sekindi KLANG...
Tačno je 2 sata i 30 minuta i 40 sekindi KLANG...
Tačno je 2 sata i 30 minuta i 50 sekindi KLANG...
Tačno je 2 sata i 31 minuta i 0 sekindi KLANG...

Savršeni protok vremena. Sranje. Pola minuta sam stariji, a nisam ništa pametniji. Cene slave, što bi ja znao da kažem. Sad sam počeo da citiram i samog sebe... vrh. Skromnost je vrlina od koje neću umreti.

Tačno je 2 sata i 32 minuta i 25 sekindi KLANG...

Ala gazi!
Klik.... taaana na na... welcome to windows xp.... zdravo i tebi...
Neki film, seriju.... ma jok. Smaraju svi u zadnje vreme. Nisam gledao dobar film ne pamtim.
Klik... facaknjiga... 7 on line prijatelje. Blago meni, nisam usamljeni jahač. Ima nas sedam blejača u ...
Tačno je 2 sata i 33 minuta i 30 sekindi KLANG...

kako jako ubijanje vremena... ubio sam 3 minuta! Da li ću odgovarati pred nekim tribunalom zbog masovnog ubistva tri nedužna minuta? Da li postoji neki tužilac koji će da procesuira moj sluča? Sve bi ovo trajalo i kraće nego mi kucanje otežava srpska tastatura ne mogu da pogodim baš sve zanake interpunkcije. Znak pitanja mi pravi poseban problem.

Tačno je 2 sata i 35 minuta i 20 sekindi KLANG...

Sranje... 3 prijatelja on line. Možda ih ima još samo su negde u šteku. Ko će ga znati... koje mi je muško spolovilo! Bože kako odvratno zvuči pokušaj jezičko političke korektnosti. Uostalom, ima dosta ljudi koji ne vole da vide psovke u kolumni... a jes kao mene briga. U ovoj totalnoj anarhiji kada svako može da bude komentator, tviter, bloger, serač po tudjim idejama i mislima ili šta god, trebalo bi da se uvede red. Neki Darvin mora da se desi. Ovako više nema smisla. Sada svi možemo našim mislima da zagadjujemo tudje glave. Zašto sad ti čitaš ovo? (opet ne mogu da nadjem znak pitanja. Long live onaj koji je izmislio copy i paste)

Tačno je 2 sata i 40 minuta i 15 sekindi KLANG...

Mogao bi da prestanem da serem i da idem da spavam... ili bar da ugasim svetlo i probam da zaspim. Pa ko izdrži duže ;)

Pametna država izvozi čvarke, a mi ljude

Poražavajući podatak je da je najstarija ekipa u Winerštediše super lige za odbojkašice Vizura sa prosekom godina 21,14! Znam da se dame ne pitaju za godine, ali ova priča nema veze sa godinama, ima veze sa mestom u kome živimo. Najstarija igračica u ligi je ’83. godište. U januaru te iste godine je Bjen Borg prestao da igra tenis, rahmetli Majkl Džekson je prvi put izveo čuveki moonwalk, Margaret Tačer je osvojla drugi mandat u Dauning stritu... i tok lagano svira melodija iz Grlom u jagode... PITAM GDE SU SAD NAŠI POLITIČARI DA PRIČAJU O ODLASKU MLADIH U INOSTRANSTVO!!!!
Priznajem malo sam pao u vatru. Medjutim, ne ide mi u glavu kako nema neko pametan i da kaže čekaj malo, dosta nam je najbolji izvozni proizvod bio čovek. Sportisti su možda i u najboljem položaju za odlazak u inostranstvo. Inžinjeri, lekari... i većina ostalih profesija dok izpozavršava neke škole, popune zahtveve za vize, nadju garantna pisma... tek onda mogu preko. Sportistima je to mnogo lakše. Onda i imamo situaciju da gledamo juniorske lige koje se samo zovu super, prva, ova ili ona. Tu je posebna tema povratka navijača na stadione. Ko će da gleda kadetski ligu gde deca još mutiraju i još rastu?!? Ili mi možda imamo supertalentovane klince?
Neću da omalovažavam trud neke devojčice ili dečaka koji je vredno trenirao i došao do prvog tima. Nisu krivi ni ti treneri koji rade sa igračima/cama koje imaju. Dolazimo do nekoga ko bi već mogao da bude odgovoran, a to su predsednici klubova i razni menadžeri. Kapiram ja da klub od nečega mora da živi i da u ovom jako teškom trenutku, koji još uvek ima prefiks krizni, ne može normalno da se funkcioniše ako se ne proda neki igrač. Sa druge strane i porodice tih menadžera trebaju nešto da jedu... uvek se nadje dobar izgovor. To je nešto neverovatno! Mrzim izgovore!!!
`Ajde da postavimo problem u drugu ravan. Država (kako to gordo zvuči) se uredi, imamo i neke zakone koje počnemo da poštujemo, prestanemo da se bavimo sistemom ko će koga da zajebe, nego malo krenemo nešto i da radimo, proizvodimo. Onda tog proizvodjača stimulišemo tako što ćemo mu, recimo, odbiti od nekog poreza ulaganje u sport, ili mu dati neki benefit, a ne samo tapšanje po ramenu od kog će pre ili kasnije da dobije artritis. Sistem je relativno prost i samo ga treba primeniti. Nismo mi prvi u svetu koji su imali taj problem. Naravno, onda se stvar olakšava i roditeljima te dece jer ne moraju da ih prodaju u inostranstvo dok se pošteno nisu ni razvili, nego mogu da od poštenog rada žive.

Jel to Fiko puko?!

Kako ne bi puko!?!?

Pa i normalan bi prolupao!!!

Ako nešto ne volim onda je to kradja i nepravda!

Kod nas izgleda sve te silne menadžere po fakultetima i raznim kursevima jedino što uče je kako će danas-sutra nekoga da zajebu, da nešto otmu... niko neće da se uhvati neke proizvodnje, nekog zanata, ne daj bože poljoprivrede. To je prljavo, a i pošteno. Ovako je lakše. Otmem ja od tebe nešto, ti sutra od pere nešto drugo, a peru je u najavi zajebao mika i tako u krug. Dok neko ne zajebe nekoga i ne kupi utoku i krene da praši. Onda ide gospodi pomiluj raba tvojega... Jedno teko se kida začarani lanac.

Pristajem na to da sam ja odgajan pogrešno, a posebno u pogrešno vreme. Medjutim.... ne ide to tako. Više ni MMF neće da nas izvlači iz senkrupa ako nastavimo da se zajebavamo medjusobno!

Koja je poenta svega ovoga? Ne znam, i ja se pitam... da ovo malo preostalih poštenih ljudi krene u hajduke? Koncept jeste provaljen mnogo ranije, ali se pokazao kao delotvoran. Doduše, ni to nije rešenje. Nekada su odlazili u hajduke jer ih je mrzelo da kopaju i oru, a lakše je bilo pljačkati. Ovde su neki vredni ljudi naterani da bi naplatili dug i da ne bi bili zajebani... nevalja kako god da ga obrneš.

Suma sumarum čini mi se da onaj Ber Grils ne bi mogao da opstane kod nas. On tamo po raznim prašumama jede bube, leševe, pije svašta samo da bi preživeo. Čini mi se da kod nas još malo i više neće biti ni buba.

Treba gledati Puzov i Kopolin serijal KUM više puta. Tu možeš da naučiš svašta o poštenju. Možeš da naučiš da ako budeš veliki drkadžija lako možeš da dobiješ konjsku glavu u krevet, pre ili kasnije.

Himna Mito bekrijo. Najbolje odslikava naš mentalitet. On je njoj nešto obećao i zajebao je, a ona je htela stara majku da mu gleda i radi još svašta nešto...

Početak

Svaki početak je težak. Kakva fraza!
Svaki početak je težak posebno za nekoga ko misli da su blogovi sranje. Biće i psovanja, verovatno.
Šta možeš da očekuješ da ćeš ovde pročitati...
Pismeni sastav sa uvodom razradom i zaključkom... ne.
Članke tj neku analitiku... moguće samo uvek iz prvog lica. Sva ostala lica su voajeri ovde :P
Za razliku od posla ovde sve svatam lično, udaram laktom kad ne vidi sudija... ah da ja sam sudija :)
Ovo je moj mali ventil da ne bi poludeo skroz.
Da li će ovo jednog dana završiti u nekoj knjizi, zbirci priča... lako moguće, pod uslovom da neko bude to hteo da objavi.
Pa da krenemo...
Danas kada postajem bloger, zaklinjem se da ću...

Suštinski i nije me baš puno briga da li će ovo neko da čita. Gugl mi neće ugasiti nalog tako da mogu da zagadjujem mojim mislima beskonacni sajber prostor. Sad se osećam kao onaj pas iz Tom i Džerija kad ulazi u kućicu i zatvara vrata buahahaha :D
Tu scenu sam hteo i da materijalizuje video klipom medjutim izgleda da nisam dovoljno strpljiv sa jos jednom guglovim orudjem youtube.... gugl je svuda oko nas... veliki brat se ustvari zove gugl :)
ovih dana sam izrazito crn tako da možeš očekivati isključivo crne i cinične komentare i zapažanja... biće bolje, valjda ;)
ajd sad zdravo.
odo da radim nešto pametnije....