Produženi espreso sa mlekom

Moram unapred da se izvinim svim ljubiteljima pijenja kafe na ovaj način ako vas bilo čime uvredim.
Gugl je moćan pretraživač i kad mu ukucaš neki zahtev vrlo brzo izbaci mali milion strana sa tim pojmom, ili pojmom koji sadrži zadate reči tj parametre. Kad u taj isti gugl ukucaš produženi espreso sa mlekom pojavljuje se gomila strana sa pesmom Dade Plumente, mladjeg brata mnogo popularnijeg Šakoa, i ostalo su strane na srpskom. Termin u bukvalnom prevodu na engleski kad se ukuca ne pronalazi ni jedan pogodak tačne fraze. Možda ja ne znad dovoljno engleski, ili ne znam da koristim gugl. Ne sporim ni jedno ni drugo. Samo mi se čini da imamo autohtonu vrstu koja se rodila u našem divnom gradu Beogradu. Verovatno je da nigde u svetu ne možete da pijete produženi espreso sa mlekom.
Možda ne bi bilo loše da mi taj način pijenja kafe patentiramo i recimo prodajemo foru turistima. U nekim delovima sveta ovaj isti napitak se zove kafe late, ali nigde nema ovako složeno ime. Hvala beogradskim prenemagačima koji su verovatno začetnici ovog pića. Možda ga je smislio neki vlasnik kafića koji je hteo još zarade na kafi, jer tako može da se proda jako tanka kafa, zalije se mlekom i zasladi i naplati 250 dinara šoljica i svi srećni.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na planeti se svakog dana popije oko 1.5 milijardi šoljica kafe. Ne znam koji su podatci za Srbiju i još manje za Beograd, ali mislim da se kotiramo jako visoko. Sorta Kopi Luwak (na idnonežanskom Kopi znači kafa) je izuzetno retka, godišnje se proizvede oko 250 kg, a 100g se prodaje za 75 američkih dolara. U Kaliforniji se šoljica ove kafe prodaje po ceni od 5 dolara i po rečima vlasnika restorana ovako niska cena opravdava se željom da što veći broj ljudi može da isproba čudesan ukus ovog napitka. Ova sorta kafe se pravi na ostvima Sumatra, Java i Sulavesi, na kojima žive cibetke (lat. paradoxurus). Ovi torbari hrane se plodovima kafe i zato su smatrani štetočinama, sve dok nije otkriveno da zrno koje prođe kroz njihov digestivni trakt dobije specifični ukus, koji mu daju enzimi iz želuca ove životinje. Polusvarena zrna se skupljaju i od njih se pravi najskuplja kafa na svetu bogate i jake arome. Kroz čija creva prodje kafa iz nekih kafića po centru kad je šoljica skuplja od 5 svima nam voljenih zelenih novčanica.
Klikćući po netu da nadjem neke relevantnte informacije vezane za kafu skontah da uopšte ne bi bio loš biznis otvoriti kafić. Na kafi se najviše zaradjuje, jer se ona najviše i troši. Samo bi ja morao da izbegavam da budem u lokalu jer bi me udarila srčka ako bi naučio sebi da napravim dobru kafu. Seo bi ispod aparata i džak kafe bi popio na eks :D
Znam da ulazim u onu poslovicu da se o ukusima ne rasporavlja zato se još jednom izvinjavam ljubiteljima kafe sa mlekom :D