Pismo Deda Mrazu

Dragi Deda Mraze,

Jeste malo neobično što ti pišem sada na početku proleća, ali su me neke situacije nagnale da ti se obratim. Naime, kod nas je malo haotična situacija i čini mi se da više nemam kome da se javim osim tebe.

Sinoć smo imali situaciju koja nas je ostavila potpuno bespomoćnima i bez adrese da se više bilo kome požalimo.

Kupili smo karte za koncert Novelle Vague koje su koštale 1600 dinara i nas pet – šest se baš radovalo tom koncertu. Neki su čak okačili i pesme po društvenim mrežama da unapred vežbamo i da se ne brukamo kad krene svirka. U radosti i veselju skupili smo se sa raznih strana kod hale Beko. Jes malo bilo sumnjivo šta će tamo svirka. Posebno je bilo čudno kada su neki dobri ljudi hteli da nam poklone njihove neiskorišćene karte. U nekom trenutku je bilo više ljudi u kontra pravcu nego ka hali. Ništa nije slutilo da ćemo se jako loše provesti iako je bilo naznaka raznih.

Da nešto definitivno nije uredu videli smo kad nam je dečko na ulazu rekao da li želimo da nam pocepa kartu iako je pitanje da li ćemo ući. Jeste delovalo da je gužva velika, ali smo idalje verovali da ćemo čuti naš omiljeni bend. Ispred je sa nama bilo bar 500 ljudi. Iz hale je kuljao dim kao da je pušnica unutra i ljudi su se gurali da uđu i izađu.

Dragi Deda Mraze,

Nije da se žalim, bio sam na raznim koncertima i utakmicama i mogao sam da se guram, ali da li ima poentu kada treba da ideš i uživaš da se guraš i gušiš? Ljudi su padali u nesvest, opšta konfuzija i dezorganizacija je počela da se uvlači u naše redove.

Pošto je na koncert došao neki kulturan i fin svet koji nije neobrazovan i nije rastao na kruški krenuli su da se vrte telefoni i došli smo do informacije da je prodato duplo više karata nego što prkno od hale može da primi. Neko pametan je pozvao Policiju. Patrola je došla i neki komandant je rekao da nas razume i da nas podržava, ali da on ne može ništa i da moramo da privatno tužimo organizatora koncerta. Neki advokati koji su bili prevareni kao i mi su potvrdili to i rekli su nam da možemo da se bunimo do ujutru, ali da nam niko neće reći izvini, a kamo li da nam vrate naše novce.

Tu je i kiša počela da pada jače. Sakrili smo se ispod nekog suncobrana. Tu nas je primio neki fin čovek koji je razumeo naš problem i tešio nas da smo ispali pametniji od ovih što su ušli i što sada padaju u nesvest. Dve devojke i jedan mladić su izneti dok smo tu stajali.

Osećaj bespomoćnosti je najgori u celoj priči. Živimo u državi u kojoj niko živi ne može da te zaštiti od prevaranata koji svoje dugove rešavaju na taj način što organizuju koncert pa štampaju duplo više karata. Varijanta ako prođe prođe. Prošlo je izgleda jer niko od političara čak ni u sred kampanje nije hteo da iskoristi nezadovoljne građane i da kaže, ako ništa da ih razume.

Obična policija nije nadležna, komandant rekao da imamo pravo da od njih dobijemo podatke o organizatoru koncerta i da ga privatno tužimo za šta god. Komunalna policija nije nadležna i nema ingerencije da juri ni švercere iz podzemnog prolaza na Zelenom vencu, a kamo li prevaranta koji je organizovao vraćanje dugova od mojih para. Da se žalim nekom ministarstvu ili gradskom sekretarijatu ni jedan odgovor neću dobiti pre 6. maja, a možda ni tada jer će se promeniti vlast pa ove sledeće neće biti briga da rešavaju zaostavštinu iz prošlosti koje se toliko stide.

Deda Mraze,

Ne znam zašto ti baš pišem, ali verujem da će ti bar biti žao i da ćeš malo saosećati sa nama koji smo se namučili sinoć. Robot saosećanja sa Tvitera to je već učinio...

Hvala na razumevanju.

Nadam se da ću do kraja godine biti dobar i da ću dobiti poklon!