Kraljev gambit

Sportski PR u Srbiji kao disciplina baš i ne postoji. Povremeno se desi da imamo neki dobar slučaj, ali je to više plod ubadanja neke ćorave koke, nego strategijskog pristupa. Pokušaću u narednim redovima da se ponašam što je objektivnije moguće i da analiziram situaciju koju imamo, a to je puna Marakana iz kola u kolo. Navijačke strasti odmah ostavite po strani, ako ih ima.

foto: rts.rs

Činjenica je da je već dve sezone Zvezda klub sa najvećom posetom u našoj kljakavoj fudbalskoj ligi. Od januara prošle godine, od kad je na mesto šefa stručnog štaba došao Robert Prosinečki, rezultati su bili promenljivi, dovođeni su igrači koji nikako nisu opravdali poverenje ni struke, a još manje navijača, bilo je i tuča, suspenzija, pokajanja, razočarenja, neostvarenih obećanja i ciljeva… jednom rečju svega i svačega, ali i pored toga narod je dolazio na stadion. U januaru ove godine napravljen je pravi potez i dovedeni su perspektivni klinci. Što bi šahisti rekli odigran je gambit. Svesno je žrtvovana polusezona koja i onako nije imala perspektivu, zbog sledeće u kojoj bi titula trebalo da se vrati na Marakanu. Da kažemo da nije realno da se stigne prednost od 10 bodova, opet bez navijačkih subjektivnosti.

Taj gambit je doneo dobre rezultate, ali je doveo i veći broj publike na stadione. Predsednik Zvezde Lukić se setio popularne mere da „u znak zahvalnosti navijačima otvori kapije stadiona“. Posle nekoliko utakmica sa slobodnim ulazom moralo je da se kaže dosta i da neko kaže izvinite vi koji ste platili sezonske karte. Fudbaleri su nastavili da pobeđuju, između ostalih i Partizana sa 2-0, tribine pune, Lukić ima vetar u leđa pred izbore. Dobra strane te priče je da se korpus najvatrenijih navijača razvodnio ljudima koji su sa decom došli na stadion, onima koji su željni da ponovo gledaju dobar fudbal, a da nije sreda i Liga šampiona odnosno da gledaju Premijer ligu. Da li će se time smanjiti broj incidenata na stadionima, verovatno ne, ali će se poslati drugačija slika iako do incidenta dođe. Ne makljaju se svi navijači na stadionu sa policajcima nego samo deo što je već prihvatljivije.

Na žalost odsustvo strateškog razmišljanja i planiranja imamo na delu. Cela akcija je stala. Nastavio je da dolazi isti broj ljudi kao i pred kraj prošle sezone, a dvadesetak hiljada novih koji su se upecali će sačekati opet slobodan ulaz.

foto: 24sata.hr

Dobar primer koji je mogao da bude primenjen i na slučaj Zvezde imamo svega 400 kilometara zapadno u Zagrebu. Njihova liga je još gora od naše i stadioni su prazniji od naših, međutim, „gazda“ Dinama Zdravko Mamić se dosetio, ili mu je neki dobar konsultant šapnuo, da kaže karta za utakmicu košta jednu kunu što je po on line konverterima 15 dinara. Kompletna PR kampanja koju je pratila i adekvatna marketinška podrška je sprovedena u delo prošlog avgusta, a nosila je naziv „Dinamo za kunu“. Izuzetan PRovski trik koji nije moga da ostane ne propraćen, a primenio ga je Mamić, je da umesto deset blagajni otvori jednu i da automatski ima red oko stadiona. To je sjajna prilika za foto vest koja je naravno kasnije obišla ne samo Hrvatsku nego i ceo region. Dosadne utakmice Hrvatske nogometne lige je tako gledao pun stadion. Ljudi su navikli da dolaze na stadion, pa im nije bilo teško da za utakmicu Lige šampiona, nešto kasnije, izdvoje i 200 kuna da gledaju Real ili Lion kako Modrima puni mrežu do vrha. 200 kuna je oko 3000 dinara, što je oko 30 evra što je i dalje jeftinije od najjeftinije karte na Kamp Nou – 34 evra.

Naravoučenije… Mamić je napravio gambit i došao mu je kralj, Real Madrid, na pun Maksimir. Lukić je odradio gambit, ali sad tapka u mestu, jer ili nema ko da mu šapne šta dalje ili neće da se potrudi da napravi taj još jedan korak koji može da mu kupi i naredni mandat na mestu predsednika kluba, a to je zarada, odnosno vađenje iz dugova. Da još pojednostavimo osmišljena PR kampanja donosi profit, čak i u fudbalu kakav se igra na Balkanu.