Volonteri svih zemalja ujedinite se!

Ovo je krajnje lični stav, jer sam iskreno iznerviran vešću od preneki dan da će volonterima na predstojećoj Olimpijadi biti zabranjeno da postuju priče, fotografije, statuse i sve ostalo što čini njihov dan tokom Igara na društvene mreže. Sve je to objavljeno u dopuni uputstva za učesnike igara objavljenoj na zvaničnom sajtu. Osnovno uputstvo je napravljeno još prošlog leta, a menja se izgleda kad i kako kome padne na pamet. Čak je i neki portparol rekao Rojtersu da je to standardna procedura koju donose svi organizatori velikih takmičenja. Naravno izgovor nad izgovorima je bezbednost. Nešto se ne sećam tog dela u priručniku nekog od velikih sportskih događaja, a bio sam deo organizacije ne jednog velikog sportskog događaja, da ne kažem da nije bilo velikog sportskog događaja koji je prošao kroz Beograd, a da nisam nešto radio u organizaciji.

Plan organizatora Olimpisjskih igara je da volontera bude 70 hiljada, a motivi tih momaka i devojaka koji su se prijavili su da se tokom tih skoro mesec dana dobro zabave, druže, upoznaju neke nove ljude, nove kulture i steknu neka nova poznanstva. Naravno da ih prodube i održavaju tokom narednih godina pre svega putem društvenih mreža koje su postale sastavni deo života danas.

Imamo i pravni aspekt priče - kršenje slobode govora koja je garantovana poveljama Ujedinjenih nacija, ustavima većine zemalja, ne znam za Severnu Koreju i Iran oni mogu da budu izuzetak koji potvrđuje pravilo. 

Da ne pominjem organizaciju EYOF-a, finalnog turnira Svetske odbojkaške lige, Dejvis Kup, Serbia Open, Evropsko prvenstvo za odbojkašice, Svetske lige svih ovih godine, predstojećeg Rukomentnog prvenstva Evrope...  na svakom takmičenju volonteri su imali svoju stranu na Facebook-u koja je bila prepuna njihovih impresija, fotografija, tekstova... svega što je njima bilo bitno u tom trenutku, a i kasnije. Koliko znam ni jedna od tih strana nije ugašena.

Sećam se 2009. godine i Univerzijade u Beogradu kao jednog od lepših perioda u mom poslovnom, a i privatnom životu. Sve je to ukrašeno volonterima bez kojih taj najveći sportski događaj ikada održan u Srbiji ne bi mogao da bude održan. Neki su mi i dalje jako dobri prijatelji i ostali smo ne u kontaktu nego idemo jedni drugima na rođendane i slavlja, izlazimo, družimo se, a neki su čujem i postali malo prisniji. I dan danas izleti po neka slika na facebook-u sa Univerzijade. Ne bih želeo da ispadnem patetičan i da sad prepričavam neke lepe dogodovštine tokom tih trinaest dana jula 2009. godine, ali da nije društvenih mreža ne bi znao šta se dešava sa tim ljudima mojim prijateljima, slobodno mogu da kažem. Svojevremeno je napravljena i Volonterska himna povodom Univerzijade koju i dan danas koriste i ponekad osvane na nečijem profilu.

Moguće rešenje je da se napiše pismo drugarima iz MI6 i da se zamole da obezbede bezbedno virtualno mesto na koje će volonteri moći da kače svoje slike i gledaju ih posle nekoliko godina i hvale se gde su sve i sa kim bili.

Na kraju… legitimno pitanje je onda da li će se u nekom trenutku neko setiti da i novinarima zabraniti da kače svoje lične fotografije i priče sa Igara na svoje profile?