SEBIČNI!

Ne volim da koristim znak uzvika i caps lock opciju, kod mene stvara odbojnost kad to neko drugi radi, ali ovaj put nije moglo drugačije. Doteralo cara do duvara…

Nova godina je vreme kad se sumira svašta nešto. Vlade i banke prave bilanse, pa zašto i mi obični smrtnici ne bi mogli da nešto sumiramo, a da pri tom nisu brojke. Sumiramo subjektivne osećaje koji su nas vozili ove godine… daćemo neke smernice i za narednu, apokaliptičnu u najavi, 2012. godinu.

Obzirom da je mini istraživanje rađeno potpuno spontano i skoro nesvesno tokom cele godine analitičar koji potpisuje ove redove, je došao do neoborivog zaključka da smo tokom 2011. leta gospodnjeg bili najviše sebični! I to uzročno posledično vezano… fight fire with fire odnosno sebičnost sa jedne je izazvala sebičnost na drugoj strani.

Nego šta nego sebični!

Često kad se ne priča o poslu i parama, što nas naravno sve najviše opterećuje, priča se o nekim međuljudskim odnosima, posebno odnosima dečaka i devojčica. Slobodno mogu da generalizujem i da kažem da smo i mi dečaci i one devojčice sebične do krajnje granice. Nekada je bila varijanta on je jedinac pa neće podeliti čokoladu sa drugarima. Naravno, i tu sam bio izuzetak, pa sam uvek delio sve što sam imao. Međutim, jako često sam od raznih dobrih prijatelja slušao rečenice tipa šta on/ona misli ja imam svoj život, svoje prijatelje ja neću da se menjam zbog nje/njega, i ne pada mi na pamet da svom mali svet koji sam stvorio/la oko sebe rušim zbog tamo nekoga/neke i da se sad prilagođavam njemu/njoj, nek se on/ona malo potrudi oko mene!

Znak uzvika je ovde opet obavezan, jer se podrazumeva podizanje glasa na kraju rečenice, izgovorene sa punim pravom…

Naravno, podrazumeva se da će neko da nam da litar krvi, bubreg, deo slezine ili neki drugi vitalan ogran ako nam usfali u tom trenutku iako se možda baš i ne znamo najbolje i videli smo se jednom ili dva puta, a nismo ni prošli onu barijeru skidanja jedno pred drugim, ne daj bože da smo uspeli da dođemo do nekog intimnijeg trenutka… recimo da ćutimo zajedno.

Ne verujem u prinčeve, princeze, leptiriće i ostale momente koji mi liče na loši tinejdžerski film. Iskreno verujem u neke lepe trenutke koji mogu da traju, koje doživite zajedno. Da zajedno. To podrazumeva da vas je dvoje i da zajedno radite na tome da iz osobe XY i YZ pređete u MI.

Spremnost na sitne kompromise tipa odlazak na koncert nekog pevača koga baš i ne volite, gledanje trilera iako vi baš volite da gledate samo romantične komedije, razumevanje za male rituale tipa pivo sa drugarima ili šoping sa drugaricama, odlazak na ručkove sa familijom iako te baš ludi ujak ne voli ili ti tetka uvek utrpa rena u supu kog vi i ne volite baš… to su sve sitnice koje mogu više da znače nego sitni pokloni koji će da uvenu, polome se i potroše. To su sitne stvari koje ostaju i učvršćuju vezu.