Guranje pod tepih

Toliko je prošlo od kad sam bio kreativan na ovaj način da ne znam odakle pre da krenem. Dileme su to velike… da li ponovo da pišem o sexu ili možda nešto vezano za vuvuzele i Svetsko fudbalsko prvenstvo?

Hmm…

Možda smo prošli kako smo prošli u Južnoj Africi što se fudbala tiče, ali ima jedna disciplina koju možda nismo izmislili, baš kao ni fudbal, ali smo prvaci sveta, a disciplina se zove guranje pod tepih. To nije obično sakrivanje podataka ili nečega što niko ne želi da vidi. Jok mori. To je momenat kada hoćemo da zabašurimo i da otaljamo nešto, a baš i ne volimo to što radimo, a sigurni smo da nas niko neće uhvatiti da smo to baš tako, obično loše, uradili.

Nije ti jasno o čemu pričam?

Sad ću da pojasnim…

Konkretan primer se desio u gradskom prevozu danas. Gospođa je ušla u poluprazan autobus sa parčetom pice. Vrata odma’ posle harmonike, na sredini. Seda i nastavlja da jede. Idila traje do trenutka do kad neko nije nagazio na sirenu i nju prekinuo iz zena. Tu kreću akrobatski potezi ne bi li se spasilo šta se spasti može. Naravno nije uhvatila i ostatak pice našao se na podu. Moja pozicija je iza dotične gospođe, ali malo iskosa, što bi rekli sportski komentatori, tako da mogu da pratim dramu. Ona, ja i pica na podu smo jedini koji znamo za incident koji su upravo dogodio jer je autobus tek prispeo na stanicu i nema još puno putnika. Laganim okretanjem gdja utvrđuje da je vazduh čist i da može da šutne manirom iskusnog veznog igrača španske reprezentacije, Inijeste recimo, parče pice ispod susednog sedišta. Kečap oko usta je obrisan, pica šutnuta, niko ništa nije video, znači ona nizašta nije kriva, sem što je možda gladna još malo, ali ide kući istrpeće dotle.

Ta taktika ponašanja u sličnim situacijama primenjiva je od fudbalske reprezentacije, preko skupštine do nekih duhovnih intitucija koje ovom prilikom neću imenovati jer možda ima čitalaca koji su drugih konfesija pa će se naljutiti što i njihove duhovne vođe nisam pomenuo.
Ode naša fudbalska reprezentacija na prvenstvo i izgubi od Gane, pobedi Nemačku i izgubi od Ozija. Onda se vrate i drže konferenciju za medije na kojoj pričaju kako je to bio veliki uspeh i kako smo pobedili Nemačku. Možda je nama u DNK usađen neki spindoktorski čip koji se aktivira kad god je zgodno da se menja teza. Da su Nemci, kojim slučajem, osvojili prvenstvo ne bi mogli da živimo od stručnjaka koji bi nam objasnili kako smo mi pobedili svetske prvake. Hvala Pujolu pa nas je spasio tih muka. Ne pričamo o tome kako je igra bila loša i kako su ponekad delovali kao razbijena banda. Nema potrebe za tim. Nije potrebno da se posipamo pepelom radi posipanja. Samo treba da kažemo da ima boljih, što je dosta teško priznanje, i da kažemo da mi nismo pružili maksimum.

Izvinjavam se NN gospođi i fudbalerima koje sam uzeo za primer. To nije iz zle namere. Prosto friški su primeri. U politici toga ima koliko hoćeš i to mnogo češće, nažalost.

Ima još jedna disciplina u kojoj smo u samom vrhu, a to je nabijanje glave u pesak, tu nas nojevi jedino šiju, ali o tome nekom drugom prilikom.