Rado je išao Srbin u vojnike – drugi ugao

Da li je ministar Šutanovac pretrpeo ozbiljne kritike unutar familije kada je predlagao ukidanje vojnog rok? Direktno je zavukao tastu i njegovim kolegama ruku u džep. Nekada se znalo da se ispraćaji prave i po tri dana i da se tu izređa dosta muzikanata. Da li će osamnaesti rodjendani, svadbe, krštenja i ostale svečanosti moći da nadoknade tu radost muzičara da prebrojava novce posle ispraćaja?

Svako je bar jednom bio na toj folklornoj manifestaciji kada se sedi pod šatrom, muzika svira do iznemoglosti, popiju se stotine litara vatrene vode i pojedu milioni sarmi. Hladnjača je parkirana na livadi pored kuće, a na šatoru okačen natpis: „Rupa se placa 10 maraka“. Uvek se nadje neki teča mladog regruta koji je poneo svoje vatreno naoružanje i rad ga je iskoristiti u tim prilikama. Kad krene jedan oglase mu se i srodnici i čas posla imamo mini vežbu gadjanja u vazduh. Neponovljiv događaj na ispraćajima u Srba je i da se zatvori ulica i da se po sred razapne šatra. Tako se desi da neki gosti sede na punoj liniji, a kod nekih je dozvoljeno preticanje.

Da se vratim na muziku koja je najviše propatila u ovoj situaciji. Doduše, možda malo i momenat opšte bezbednost, ali to nema veze, nemamo mi neprijatelja u regionu tako da ne moramo da spavamo u cipelama.

Naime, osim tradicionalne plej liste poseban doživljaj je kićenje muzikanata pri pogodku pesmom nekog od članova bliže rodbine koji je na privremenom radu u inostranstvu, a došao je posebno za tu prigodu. Mostovi raznih boja sa novčanica koje su u opticaju u evro zoni i što manje životinjice na apoenima iz neutralne Švajcarske raj su za oči i novčanik svakog muzičara. Od te scene tetka, čiji se muž raspištoljio, dobija čir na dvanaestercu i u istom trenutku, i u maniru najboljih vaterpolo golmana, staje ispred svog supružnika i pokušava da spreči enorman odliv efektive. Posebno je zanimljiva scena ako mikrofon drži pevačica sa obaveznim malo većim dekolteom kome ne smetaju švajcarske bubice i mostovi briselskog okruga.

Priznajem u drugačijem vremenu sam rastao i tada nije bilo raznih realnih televizijskih šou programa i jedina zabava za decu i omladinu nije bila farma nego porodični skupovi pošto Branko Kockica nije išao cele godine i dosta su ga reprizirali. Priznajem, ovo jesu ekstremni oblici, ali zato su valjda i najzanimljiviji.

Uozbiljimo se. Od svih sam mogao da očekujem atak na muzički dinar, ali od Šutanovca ne. Mislio sam da će da se usprotivi i NATO paktu i Evropskoj uniji kako bi zaštitio interese svoje zemlje. Sada kad muzikanti smanjeno zarađuju, neće imati para da snimaju nove projekte i spotove, producenti neće više trošiti ko sumanuti na skupe izlaske, ugostitelji će automatski imati smanjeni broj gostiju. Za njih je vezana prehrambena industrija i poljoprivredna proizvodnja koja će, takođe, pretrpeti ozbiljan udarac. O ekipi koja iznajmljuje šatore, hladnjače ozvučenja i ostalu prateću opremu i da ne govorimo. Očakujemo i reakciju iz Narodne banke da bi se smirilo novo skakanje evra u odnosu na dinar. Nakon toga bi mogao da se organizuje protest estradnih umetnika, što je službeni naziv za muzičare, kako bi zaštitili svoja prava na valjan način. Ništa radikalno, ali bi mogli da organizuju protestnu šetnju i da dodju do kuće ministra Šutanovca i da mu održe koncert za 1000 harmonika i pod prozorom mu pevaju sve one pesme koje su tako rado pevali regrutima i njihovoj rodbini na ispraćajima. Očekujemo adekvatnu podršku svh struktura društva. Nacionalni interesi su u pitanju.

A o tome koliko su mladići uskraćeni da posle godinama pričaju kako su baš oni super prošli u vojsci i prepričavaju doživljaje iz askare u sitacijama kada su pod blagim dejstvom alkohola ćemo na drugom času.

Sa druge strane ogledala

Prošlo je već neko vreme kako važe nova pravila za pušače. Dosta lokala po gradu ima crnu nalepnicu na kojoj piše raj za pušače. Neki su čak uradili i majice sa znakom dozvoljeno pušenje. Sada se pušači skupljaju po ulicama i ispred radnji, kancelarija ili gde već rade, skupljaju u dele muku zajedno.

Da me neko ne shvati pogrešno, protiv sam pušenja, međutim, ono što mi upada u oči su ljudi koji stoje po ulicama i puše. Do pre nešto više od 20 godina bila je sramota da se ide ulicom sa cigaretom. To se smatralo kao vrhunac nevaspitanja. Ajde što si, ako si propušio, proglašen automatski za loše društvo, jer si onda sigurno problematičan, ni po jada, nego što su te na istoj toj ulici gledali kao poslednjeg kretena jer ti se nikotinski štapić dimi između kažiprsta i srednjeg prsta.

U međuvremenu, vremena i sistemi vrednosti su se malko promenili i ono što je bilo sramota sada je jedino moguće mesto za uživanje pušačke većine. Čini mi se da kod nas još uvek nije razvijen nivo svesti da narod sam krene da kapira da u toj priči ima više štete nego koristi, i da sam baci cigare. Nama ni visoke kazne ne smetaju da se ušunjamo u neku prostoriju koja je prazna i da zapalimo po jednu, još ako ima i kafa uz to čista premija.

Predlažem da pušači naprave paradu i da protestuju u centru Beograda. Nije obavezno da se zove parada ponosa, da ne bi neko tužio za zaštitu autorskih prava. Može da se zove cigaret parada ili parada onih koji su popušili. To već organizatorima ostavljam na volju. Dakle, šetnja centrom grada i razbijanje izloga nije originalno. To je ekipa već radila. Pušači bi mogli da zakupe Arenu na tri – četiri sata i da organizuju kolektivnu inhalaciju. Da slučajno nešto ne pobegne kroz ventilaciju, koja će za tu priliku da bude ugašena. Posle toga može da krene skupljanje potpisa po većim gradovima u Srbiji, a kasnije i radikalizacija protesta u varijanti štrajka glađu.

Što kažu šalu na stranu. Čini mi se da smo opet krenuli da rešavamo probleme naopako. Kao da nemamo prečih od uvođenja zabrane pušenja? To što privreda stoji i što svaki dan nešto poskupi i time devalvira platu, nema veze. Nije bitno. Šta će nama proizvodnja? Od svih zakona koje treba da primenimo pre nego što postanemo kandidati za Evropsku uniju, mi smo odabrali najkretenskiji. Kud se naši političari nisu setili da počnu da primenjuju, recimo, Zakon o sprečavanju monopola, pa ne bi imali nestašice mleka. Ili recimo, ne daj Bože, Zakon o sprečavanju sukoba interesa ili Zakon o finansiranju političkih partija.

Sad mi je pala na pamet priča Zorana Đinđića o gutanju žaba. Ako treba da se guta daj prvo najveću, one ostale posle idu lakše. Nikad niko od naših vrlih političara nije shvatio šta je priča htela da kaže, jer i dalje krećemo od najmanje žabe, da ne kažem od punoglavca. Čekam samo jedno jutro da se probudim i da provalim da se od tada vozi levom stranom ulice, jer je Velika Britanija precedavajući EU i ministar spoljnih poslova Miliband pitao Vuka Jeremića u prijateljskom razgovoru kojom mi ono beše stranom ulice vozimo kola.

Zvezda – Lube 2:3

Klinci su još jednom pokazali da nije sve u lovi, ima nešto i u ljubavi.

Igrao je mlad tim pun potencijala protiv prekaljenih i prespremnih legionara koji igraju u jednoj od najjačih liga na svetu i nisu se obrukali, što su mnogi očekivali. Trener gostiju kaže da su neki igrali kao da godinama nastupaju u Seriji A. Ima istine.

Jedan od najboljih tehničara na Svetu, Mastranđelo, razigravao je na momente neverovatne kombinacije. Ako je neko probao da radi skauting ovog igrača nije imao šta da prenese dalje, jer je čovek toliko bio raspoložen te večeri u Šumicama da je prosto bilo uživanje gledati ga. Sa druge strane mreže imao je dostojnog rivala u mladom Mitiću. Mile je pokazao zašto se od njega puno očekuje u budućnosti i zašto ako kažem jedan od najperspektivnijih dizača u Evropi, neću pogrešiti. Ne treba zaboraviti ekipu koju Mile razigrava: Terzića, Petkovića, Milutinovića, Bojovića, Jakoviljevića, Pajića... u ovom momentu u drugom planu je Stefanović, ali nije isključeno da će odskočiti i on tokom sezone, jer Željko Bulatović ima jednako poverenje u obojcu.

Verujem da je velika želja svih hiljadu ljudi koji su bili u Šumicama u sredu, kao i moja, je da će se naći uslovi da se isprati ova generacija koja može da ostavi dubok trag u srpskoj, a nadam se i u evrsopskoj i svetskoj odbojci. Kroz neke mlađe selekcije donosili su ovi igrači zlatne medalje svom klubu, Crvenoj zvezdi, i reprezentaciji Srbije, nema razloga da se to ne desi i u budućnosti.

Znam da nije realno očekivati da će ovi klinci pobediti veliki Lube u Italiji i obezbediti zlatni set i eventualno doigravanje za prolaz u osminu finala, ali je ljudski nadati se i želeti uspeh. Nemate šta da izgubite. Idite da se igrate sa njima, pa ko bolji ;).

Umoran

Ne mogu više da pišem o tome kako su naši fudbaleri loši, a kako je u kompletnom društvu problem. Umoran sam od svega.

Imam osećaj kao da se ništa neće promeniti da sad slučajno, kao Fraj (glavni lik Futurame) upadnem u mašinu i zamrznu me na hiljadu godina. Mnogo bi se smorio kada bi saznao da se Mišković klonirao, a da je Ivica Dačić i dalje ministar, a da je ponovo izbio incident na derbiju i da srećom, od većeg broja povređenih, nema poginulih.

Umoran sam i dok kucam ovaj tekst od prebiranja dugmića po tastaturi…

Umoran sam i od one rečenice, ćuti moglo je i gore. Želudac mi se steže na tu rečenicu, a usta osušila ponavljajući… ajde da malo gledamo ka boljem.

Umoran sam i od klinaca koji slušaju dr Igija i 200 na sat i misle da su devedesete bile super. Neće me ubediti u to pukim nošenjem patika sa vazdušnim đonovima i kožnih jakni koje se uvlače u trenerke.

Nadam se da je ovo samo nok daun, a ne nok aut.

Umoran sam…

Svetsko prvenstvo, a naše

Posle poraza od Poljske i Kanade mnogi nisu verovali da ova generacija može da napravi nešto na ovom Svetskom odbojkaškom prvenstvu. Što kaže onaj grafit sa nekog od beogradskih zidova: „Kad ja tamo, a ono medjutim.“

Momci koji su osvojili bronzu u Svetskoj ligi su dokazali da, kada su koncentrisani, mogu svakoga da pobede, pa čak i prvog favorita za zlato, reprezentaciju Rusije. I pored fraze da jedna ekipa ne može da se dobije dva puta na velikom takmičenju, skoro da sam siguran da mi možemo da u polu finalu pobedimo ponovo Ruse, ako treba, a o novoj pobedi nad Kubom da ne govorimo.

Da ne bude da malerišem i da se prerano radujem, ali ja sam stvarno ubeđen da ova reprezentacija može mnogo, pa zašto ne i do svetskog zlata. Najbolja stvar u celoj priči je što će ova ekipa biti na okupu još izvesno vreme, sem naravno najiskusnijih Grbića i Miljkovića, tako da je dobar rezultat u najavi i na Olimpijskim igrama u Londonu za dve godine. Još kad se ovom timu dodaju klinci koji dolaze i koji su letos osvojili bronzu na Evropskom juniorskom prvenstvu što kaže naš narod, ima da biju samo da zvoni.

Šalu na stranu. Ovaj rezultat je još jednom potvrdio da se u srpskoj odbojci radi kvalitetno i planski i da se ništa ne prepušta slučaju. Sa druge strane, kada imaš rezultat onda su i sponzori i donatori zadovoljni tako da ne dođeš u situaciju da zavisiš od političara da li će da udele neku kintu, ili moraš da pozajmljuješ pare od banke tj uzmeš kredit.

Uspeh u Svetskoj ligi i na Svetskom prvenstvu je odlična uvertira za početak klupske sezone. Radnički, Zvezda i Vojvodina će osim domaćih iskušenja biti i na evro sceni gde će, nadamo se svi, probati da ostave malo dublji trag. Nedostatak novca se najviše oseti u klubovima kad treba da se angažuje neko pojačanje ili da se otputuje na neku utakmicu u evro kupu. Osim poziva navijačima da malo više prate domaću odbojku, apelovao bi i na neke ljude i kompanije koje imaju malo više od ostalih i koji bi mogli da pomognu da se nastavi ovaj uspešan niz osvajanja medalja.

Da ne odem u patetiku. Omnes viae Romam ducunt, iliti svi putevi vode u večni grad Rim, a tamo kom opanci, Tom i Džeri.

Lud i zbunjen u bludnoj radnji

Ovo nema veze sa tim ko za koga navija tj ko je crveno odnosno crno beli, ovo sad ima veze sa zdravim mozgom i onim promilom koji je nadam se ostao u funkcionalnom stanju. Ako mi neko racionalno objasni koji je to nacionalni interes da FK Partizan igra Ligu šampiona i da pri tom to sve plaćaju svi građani Srbije, a da će fudbalerima na dresu da piše EPS vodim na ručak.

Malo više se osećam se kao ovca... nacionalni interes da se šampion Srbije pojavi u najelitnijem takmičenju... košarkaši, odbojkaši, vaterpolisti su izgleda manji nacionalni interes od Partizana koji će da izgubi sve utakmice i još jednom dokaže da nam je fudbal u čabru? Draga gospodo, i ako ima neka gospođa u trustu mozgova koji je smišljao formulaciju, vređate mi inteligenciju.
Da li je država prepoznala nacionalni interes kada su odbojkašice Crvene zvezde išle u Azerbejdžan na završni turnir drugog po jačini Evro kupa i vratile se sa srebrom? Da li je država prepoznala interes da pomogne vaterpolistima tog istog Partizana, samo vaterpolo kluba, kad su išli na završni turnir Lige šampiona? Da li su strelci u sopstvenoj režiji kombijima morali da idu na Svetsko prvenstvo na kome će Zorana Arunović da osvoji zlato i obezbedi prvu vizu za Olimpijadu u Londonu? Teniseri srećom igraju polu finale, a možda i finale, Dejvis kupa kod kuće pa im sigurno ne treba ništa.

FK Partizan je učesnik najjačeg evropskog klupskog takmičenja ispred lige na čiju regularnost se sumnja. FK Partizan je deo granskog saveza koji važi za jedan od najneuređenijih u našoj sportskoj porodici, koji uspe da pošalje fudbalere na Svetsko prvenstvo i oni se vrate pre nego što su otišli. U domaćim klubovima igraju stranci sumnjivog kvaliteta, ali su nečiji igrači pa će pre da se predsednik nekog kluba odluči da otpusti trenera koji neće da forsira tog igrača nego da dovede nekog kvalitetnijeg. Ti isti treneri menjaju se kao na traci, kao da smo mi neka država od milijardu ljudi među kojima sigurno ima jako puno talentovanih trenera.

Ako se dobro sećam rezultat je merilo uspešnosti u sportu. Da li je naš interes da sponzorišemo, kao nacija, nekoga ko ode u Donjeck i posle meča kaže dobro je nismo se obrukali, ili da pomognemo nekim momcima i devojkama koji se bore za grb i dres i izvinjavaju se što su četvrti na svetu, i kažu da nisu zaslužili zbog toga doček u centru Beograda. Ne, nisu zaslužili doček. Zaslužili su da ih na rukama nosimo od aerodroma, preko kljakave Gazele koja se renovira, do tog balkona u centru grada. Siguran sam da bi Odbojkaškom savezu prijalo da EPS prepozna interes i da udeli 800 hiljada evra na račun, ali se to nije desilo. Odbojkaši su ove sezone bili treći u Svetskoj ligi, juniori su osvojili bronzu, a juniorke srebro na evropskim prvenstvima. Ostale mlađe selekcije su učestvovale bar na nekoj Balkanijadi i tamo su osvajali medalje. Neke kompanije, koje uglavnom nisu iz Srbije, su izmerile da im je interes da ulože u one koji imaju rezultat.

Čini mi se da smo nekada imali više hrabrosti da kažemo da nam nešto smeta. Nije to bilo tako davno. Možda se mlađi ne sećaju zime ’96/97. i protesta zbog krađe u njihovo ime. Možda smo zaboravili zašto smo bili na ulici 5. oktobra 2000. godine? Tada je bila dobra ideja potekla od nekih profesora da se ne plaća Infostan ili neke druge dažbine kao deo građanske neposlušnosti. Šta bi sa tim? Gde se izgubila trunka kritičnosti u ovom narodu? Glavna deviza je postala go with the flow iliti nek nas nosi bujica, nema veze. Da li ćemo opet uspeti da se dozovemo pameti ili ćemo pustiti da se šačica prosečnih igra na naš račun, a mi da kažemo ćuti dobro je, uvek može gore? Ajde jednom da se dogovorimo i da krenemo da radimo i da nam bude bolje.

Ja, Vedran Ivanković, građanin Srbije se ne osećam, izgleda, dovoljno građaninom ove zemlje kad neću da platim da igrači Partizana ostanu još jednu noć u Donjecku da bi se odmorili za gostovanje u Čačku. Kakvo sam ja đubre!

Da li smo to stvarno mi?

Nije mi đavo dao mira pa sam poneo ovo sokoćalo na godišnji odmor. Isti taj je upetljao svoje prste pa sam krenuo sve ovo da kucam. Ovo sve moglo bi i da ima naslov „umesto razglednice“. Još se lomim... videćemo šta će da bude do kraja...

Eksterijer, peščana plaža.

Na delu plaže gde možete da sedite u vašem kupaćem kostimu, i se ne osećate neprijatno što su svi oko vas razgolićeni, osim nekoliko inostranaca, mlađih turista i parova sa sitnom decom dolazi i krdo razjarenih turista iz Srbije. Osim po govoru prepoznatljivi su i po izuzetno bahatom ponašanju. Ispotavlja se da krdo čine četiri porodice odnosno dva para, jedan par sa detetom i jedan par sa taštom. Predvodnik krda je jedan od najstarijih i najtrbušastijih mužjaka iz porodice homosapiensa. On izdaje komandu i svi se lociraju na odabrano mesto. Jedan od mlađih mužjaka je imao primedbu, ali alfa mužjak, uz konsultaciju sa alfa ženkom odlučuje da je baš to najbolje mesto za provesti vreme na plaži. To sve je naišlo na negodovanje ostaka plaže, jer se dao naslutiti ostatak priče.

Ženke se raspakuju, razmeštaju peškire i asure, a mužjaci proveravaju temperaturu i salinitet vode. Mladunče, koje se odaziva na ime Andrija, veselo trčkara okolo i jedva čeka da uskoči u vodu. Preskače se obavezan ritual pola sata u hlad da te ne preseče, jer hlada baš i nema sem ispod suncobrana koji se plaća što je, i procenjeno kao, nepotreban trošak. Najmlađi mužjak vadi unapred pripremljene i ohlađene limenke piva koje se ispija pre ulaska u vodu. Zaboravih da naglasim da je doba dana kad je sunce u zenitu i prži i odozgo i odozdo. S obzirom da je procenjena temperatura vode zadovoljavajuće po ispijanju limenke mužjaci kreću ka osvajanju morskih prostanstava i dubina. Za to vreme mladunče Andrija i dalje veselo trčkara okolo s tim što nije mogao da izdrži zvanično odobrenje nego mu je nešto ispalo pa se umočio u vodu sa dobrim izgovorom. Za mužjacima u vodu ulaze i ženke. Tašta je i dalje na plaži. Previše joj je vruće, razmišlja da ode u sobu. Ritualno kupanje počinje povicima tipa „Andrija ne idi daleko“, „Andrija nemoj u duboko“, a završava se „Andrija pomodreo si izađi iz vode“. Tradicionalno mladunci su programirani da ne čuju te rečenice. Pošto je kupanje obavljeno najmlađi opet ide po limenke koje su ostale na obali u posebnoj torbi koja čuva temperaturu. Pošto su žene izašle iz vode muški, uz još jedno pivce, razmenjuju mišljenja o najnovijim fudbalskim dešavanjima i svetskoj situaciji. Muškarci se ne obaziru na meteo prilike iako nemaju neku ozbiljnu podlogu u vidu ranijeg sunčanja ili mazanja kremama sa faktorom beskonačno. Ta razmena mišljenja traje... temperatura i nivo alkohola se penje.
U nekom trenutku tašta, od muke, istražuje ugostiteljski objekat nazvan i beach bar iliti bič bar, i odlučno seda i poručuje kafu. Utom dolazi još saplemenika koji su odseli u obližnjem kampu i kreće bučno prepoznavanje spominjanje bliže i dalje familije, i naravno još piva. Tašta eksplorer, pošto se ostatak rodbine i poznanika raspištolji, odlazi u nepoznadom pravcu. Alfa mužjak, koristeći svoj autoritet, poručuje još jednu turu dok ženke negoduju na plaži i vode računa o mladuncu. Pošto je đavo odneo smisao za humor ženkama, a i bilo je skoro 3, one sviraju sirenu za polazak na ručak i popodnevni odmor.
U međuvremenu od relevantnih dešavanja kasnije za priču, dolaze neke razgolićene ribe i počinju da đuskaju u gorepomenutoj samostalnoj ugostiteljskoj radnji. Da li su pijane, konzumiraju neke opijate ili su samo sumanuto nije utvrđeno.

Alfa, beta, gama i ostali mužjaci sa svojim ljubljenim primercima surotnog pola, plus mladunče Andreja, vraćaju se na lice mesta i ponovo kreće ritualno kupanje sa ispijanjima piva. Iskreno očekivao sam da će da budu mnogo bučniji. Primus ponovo okuplja svoje drugare i nastavljaju da umiru od smeha i da se zezaju međusobno, do novog nalivanja pivom. Istovremeno muzika u bič baru postaje glasnija, ribe su u toplesu i počinje đuskanje. Ekipa homosapijensa prestaje da primećuje samo pivo i u fokusu je ribica koja, očigledno, ima iskustva đuskanja u nekom od klubova koji imaju šipku kao alatku kojom ona zarađuje za život. Homosapijensi ubrzo postaju homoerektusi pri čemu zaboravljaju na svoje ženke i mladunče. Tašta eksplorer je puki epizodista. Gde su ribe u toplesu i glasna muzika tu je i pivo i zezanje. Alfa u jednom trenutku primećuje da gaze po tankoj liniji što se tiče strpljenja ženki, pa vodi sa sobom ceo muški deo čopora i mladunca. Onako pijani dobro se nisu podavili. Jedan se jako lepo napio slane vode. To je delovalo toliko dramatično da je vaš reporter, koji se našao nedaleko, pitao da li mu treba pomoć, jer je čovek krenuo da se davi. Možda je to meni izgledalo dramatičnije nego njemu. Samo mi se nasmejao, širokim osmehom, i rekao nešto u fazonu ma jok brate sve je OK.

Epilog počinje kada im vrag ne da mira i ponovo kreću na pivo odnosno na parenje očiju. Rezignirane ženke preduzimaju poslednji korak – povlačenje. Najviše je nastradao muka koji je najviše i izgoreo. Sudeći po raspoloženju i dijalogu koji je usledio kazna će biti rigoroznija od embarga na seks. Da začini situaciju pobrinuo se i mladunac Andrija koji se naljutio na svog pater familijasa, jer samo sedi u kafani i neće sa njim da se dodaje lopte.

Nastavićemo da pratimo dešavanja u čoporu homosapijensa na godišnjem odmoru, ako ne promenimo plažu i ne odemo da se kupamo na nekom drugom mestu.
Pitanje koje stoji, idalje bez odgovora, je da li smo to stvarno mi? Da li je to tipičan homobalkanikus serbikus na godišnjem odmoru?

Smena generacije

Svaka čast devojkama na odbranjenom trofeju u Evropskoj ligi i svaka čast momcima na bronzi u Svetskoj ligi. Pošto je rezultat merilo u sportu pokazalo se da je smena generacija napravljena dobro.

Da li bi devojkama bilo lakše da su u timu imale iskusnije igračice i da li bi išta doprinelo boljoj igri momaka protiv Rusa da su u timu imali Nikolu Grbića i Ivana Miljkovića može da bude tema nekog stručnog seminara odbojkaških trenera ili debata nas laika u kafani u trenucima dokolice. Verovatno bi bile sigurnije da je u bloku bila jedna Vesna Čitaković, a na prijemu Anja Spasojević. Spremam se da izgovorim jednu skoro pa jeres. Nisam siguran da ovoj muškoj odbojkaškoj reprezentaciji fale Miljković i Grbić. To mišljenje baziram na pogledu sa strane kao navijač koji gleda tim, a ne gleda imena u tom timu. Možda ove dečake treba pustiti da stasaju i da stiču iskustvo što im, pokazalo se i u Svetskoj ligi, ide odlično. U ovom ciklusu dobili smo novi tandem koji neko sledeće vreme može da vlada svetskom odbojkom. Dobili smo Vladu Petkovića i Sašu Starovića. Petković koji ni u jednom trenutku nije podlegao atmosferi i značaju mečeva i Starovića koji je uspeo da se stabiliše i vrati u meč i osvoji neke odlučujuće poene protiv Kube. Da ne zaboravimo sjajne blokere Stankovića i Podraščanina čiju vrednost u tandemu je provalio i čuveni italijanski Lube. O kapitenu Janiću, Kovačeviću i Rosiću govori se samo u superlativu za kompletan nastup i u internacionalnom delu, a i na završnom turniru. Da će Kolaković imati još dužu klupu najavili su Dokić, Nikić, Terzić, Petrovića, Mitić ali i zlatni kadeti koji su bili pridruženi članovi ove ekipe. Njihovo vreme tek dolazi i o njima ću da pišem u sličnom tekstu za 4-5 godina. Šteta što je Bjelica otkazao učešće u reprezentaciji jer je sjajan u svojim klubovima gde igra i sigurno bi mnogo doprineo iskustvu ovog tima.

Opet dolazim na smenu generacija… Slažem se da Mastranđelo kada vidi sa druge strane mreže Nikolu Grbića proguta knedlu, da ne kažem nešto drugo što ima veze sa donjim vešom i probavom, međutim, on će u penziju uskoro mator je. Baš zbog toga treba pustiti ovaj sjajan tim da igra i to bez opterećenja imena i prezimena velikih asova. Ubeđen sam da nas neće obrukati, baš kao što nas nisu ni obrukali na F6 Svetske lige 2010, i siguran sam da će doneti neku od medalja sa sledećeg Svetskog prvenstva, samo ako ih posluži zdravlje. Nisam siguran koliko bi Grbić i Miljković pristali na to da budu više podrška sa klupe i da na treningu ovi momci nače više nego gledajući ih na utakmicama.

Ovo su sve slatke muke koje će selektor Kolaković imati, za razliku od selektora Tijanića koji pod hitno mora da podmladi svoju ekipu reportera komentatora jer je Korećevo prizivanje svetog Vasilija postalo degutantno odavno, o ostalom lupetanju no comment.

Mute

Imam potrebu da nešto kažem samo još nisam artikulisao svoje misli. Želim da kukam i da se derem iz mozga, ali mi nešto ne da i kad god otvorim usta kao da je neko pritisnuo dugme na daljinskom mute. Problema ima previše, a niko ne nudi odgovor. Kad sam kreneš da tražiš odgovor dobiješ packu zašto pitaš. U mnogo čudnom vremenu živimo… moje subjektivno mišljenje. Da li vreme suviše brzo leti, pa mi ne možemo da ga stignemo ili uslove vožnje nismo prilagodili drumu tj vremenu u ovom slučaju?
Svi bi nešto da se pitaju i svi imaju nešto pametno da kažu ili su samo preiskusni pa me dotuku svojom glupošću. Ma nemam pojma….
Nešto mi ne ide praktikovanje ove varijante go with the flow. Probao sam, ali se sve nešto batrgam. Obično dobijem po nosu. Možda ja dajem sebi preveliki značaj i mislim da trebam da budem pitan za bilo šta? Ne znam…
Kapiram da sam šraf u nekom mehanizmu, samo još nisam spoznao svoju bitnost u istom. Možda treba da odem na lobotomiju i spalim ovo malo neurona što mi je ostalo i da uživam ko u pesmi Riblje čorbe… kako je lepo biti glup… on je čovek još onomad to napisao, a ja danas pametujem i batrgam se i plivam uzvodno.
Previše pitanja, a odgovora nema… valjda će me proći i ta faza pa ću na miru moći da spavam, a ne da se prevrćem cele noći i pitam se razna pitanja. Završiću u nekoj instituciji gde je normalno da ljudi pričaju sami sa sobom, a nađe se i po koji Napoleon.
Ma nemam pojma… nisam pametan što reče naš narod.
Stvarno sam hteo nešto da kažem, ali mi se čini da sam ostao bez teksta, ili možda bez pametnog teksta. Samo pitanja…

Guranje pod tepih

Toliko je prošlo od kad sam bio kreativan na ovaj način da ne znam odakle pre da krenem. Dileme su to velike… da li ponovo da pišem o sexu ili možda nešto vezano za vuvuzele i Svetsko fudbalsko prvenstvo?

Hmm…

Možda smo prošli kako smo prošli u Južnoj Africi što se fudbala tiče, ali ima jedna disciplina koju možda nismo izmislili, baš kao ni fudbal, ali smo prvaci sveta, a disciplina se zove guranje pod tepih. To nije obično sakrivanje podataka ili nečega što niko ne želi da vidi. Jok mori. To je momenat kada hoćemo da zabašurimo i da otaljamo nešto, a baš i ne volimo to što radimo, a sigurni smo da nas niko neće uhvatiti da smo to baš tako, obično loše, uradili.

Nije ti jasno o čemu pričam?

Sad ću da pojasnim…

Konkretan primer se desio u gradskom prevozu danas. Gospođa je ušla u poluprazan autobus sa parčetom pice. Vrata odma’ posle harmonike, na sredini. Seda i nastavlja da jede. Idila traje do trenutka do kad neko nije nagazio na sirenu i nju prekinuo iz zena. Tu kreću akrobatski potezi ne bi li se spasilo šta se spasti može. Naravno nije uhvatila i ostatak pice našao se na podu. Moja pozicija je iza dotične gospođe, ali malo iskosa, što bi rekli sportski komentatori, tako da mogu da pratim dramu. Ona, ja i pica na podu smo jedini koji znamo za incident koji su upravo dogodio jer je autobus tek prispeo na stanicu i nema još puno putnika. Laganim okretanjem gdja utvrđuje da je vazduh čist i da može da šutne manirom iskusnog veznog igrača španske reprezentacije, Inijeste recimo, parče pice ispod susednog sedišta. Kečap oko usta je obrisan, pica šutnuta, niko ništa nije video, znači ona nizašta nije kriva, sem što je možda gladna još malo, ali ide kući istrpeće dotle.

Ta taktika ponašanja u sličnim situacijama primenjiva je od fudbalske reprezentacije, preko skupštine do nekih duhovnih intitucija koje ovom prilikom neću imenovati jer možda ima čitalaca koji su drugih konfesija pa će se naljutiti što i njihove duhovne vođe nisam pomenuo.
Ode naša fudbalska reprezentacija na prvenstvo i izgubi od Gane, pobedi Nemačku i izgubi od Ozija. Onda se vrate i drže konferenciju za medije na kojoj pričaju kako je to bio veliki uspeh i kako smo pobedili Nemačku. Možda je nama u DNK usađen neki spindoktorski čip koji se aktivira kad god je zgodno da se menja teza. Da su Nemci, kojim slučajem, osvojili prvenstvo ne bi mogli da živimo od stručnjaka koji bi nam objasnili kako smo mi pobedili svetske prvake. Hvala Pujolu pa nas je spasio tih muka. Ne pričamo o tome kako je igra bila loša i kako su ponekad delovali kao razbijena banda. Nema potrebe za tim. Nije potrebno da se posipamo pepelom radi posipanja. Samo treba da kažemo da ima boljih, što je dosta teško priznanje, i da kažemo da mi nismo pružili maksimum.

Izvinjavam se NN gospođi i fudbalerima koje sam uzeo za primer. To nije iz zle namere. Prosto friški su primeri. U politici toga ima koliko hoćeš i to mnogo češće, nažalost.

Ima još jedna disciplina u kojoj smo u samom vrhu, a to je nabijanje glave u pesak, tu nas nojevi jedino šiju, ali o tome nekom drugom prilikom.