Zvezda je Srbija!

Navijački slogan je definitivno više nego istinit.

Nekad davno okarakterisana kao jedan od stubova srpstva Zvezda doživela je istu sudbinu kao i srpska država. Obeščašćena, obespravljena, srozanog ugleda i u dugovima do ispod nosa da ne kažemo na ivici bankrota. Poslednje što se desilo je da su momci izgubili od Čukaričkog, zakazana je skupština da se vidi ko će da preuzme vođenje kluba, a igrači su rekli da ne primaju plate, ali neće štrajkovati. Opet da povučemo paralelu... Laza je objavio mere, Ivica i Vučić rekli da, doduše neposredno pre da su se bavili georafijom i pronalazili su Litvaniju i Koreju, a svi sem penzionera su rekli da primaju crkavicu, ali ipak neće štrajkovati... još.

Zvezda je 1991. godine doživala da bude poslednji klub iz Istočne Evrope koji je osvojio srebrni pehar namenjen pobedniku Kupa evropskih šampiona, a posle toga i ona dva manja u Tokiju. Bivša država je u to vreme bila zemlja blagostanja na ulaznim vratima Evropske unije.

Onda se dogodio rat, sankcije, naravno ne zaslužene i ničim izazvane, usitnjavanje zemlje, zločini, izbeglice, hiperinflacija, bombardovanje...

Narod je pomislio da će biti bolje u jednom trenutku međutim, neko drugi je rešio umesto nas da je ipak bolje da mi za to bolje sutra malo pričekamo u dužem redu. Naravno ekonomska kriza iz sezone 2008/2009. i dalje razara ono malo zdravog tkiva koje je ostalo. Da li će Lazine mere uspeti videćemo 2015. Do tada ko preživi pričaće.

U međuvremenu, Džaja je otišao iz Zvezde na insistiranje navijača, pa su ga ti isti navijači zvali upomoć i vratili ga u klub. Između prvog i drugog mandata imali smo epizodista, manje ili više uspešne. Većina ih se kao i Džaja oslanjala na prodaju igrača, muljanje sa menadžerima i šurovanje sa kontraverznim biznismenima koji su ne malim donacijama pomogli voljenom klubu. Malo ih je koji su smanjlili dug i uvodili red. Svi su dolazili da sa najboljom namerom uvedu red, vrate Zvezdu na staze slave, osvoje titule, igraju Ligu šampiona, dovedu skupa pojačanja iz inostranstva, renoviraju stadion i šta sve još ne. Ništa od toga nije realizovano osim skupih pojačanja, posebno za domaće uslove, koja se ispostavilo da baš i nisu najkvalitetnija. Kao kolateralna šteta razbijana je omladinska škola tako da danas Zvezda mora da pazari u komšiluku omladince, a treneri mlađih kategorija se prepucavaju po novinama. Talentovana deca su odlazila u belo roblje još kao tinejdžeri za radnu dozvolu roditelja i hranarinu, a jedan od retkih trenera koji je mogao da energijom, znanjem i autoritetom digne klub iz kliničke smrti je oteran. Da o Robiju pričam. Čovek je od prosečnog turskog tima napravio učesnika Lige Evrope. Džaja još uvek ima kredit da uradi nešto, samo mora da se reši policijskih i političkih savetnika i da umesto njih okupi ljude koji su sportisti, poznaju sistem i voljni su da ga uspostave i sprovedu. Da poznaje fudbal dokazao je i u kopačkama i u fotelji. Sada je glavno pitanje da li može da ponovo napravi nešto što je rušeno godinama...  videćemo krajem oktobra.

Umalo da zaboravim...

Tole će da ode, ili možda neće. Realno zašto bi išao kad mu sve ide na ruku. Jedino mu Vučić kvari planove najavljenom privatizacijom. Privatizacija je mesto gde se spajaju propadanje države i fudbala. Niko nije imao hrabrosti da je sprovede iako je nekoliko prethodnih zakona to dozvoljavalo. Vučić, čini mi se, umoran od ekipe koja od njega očekuje čarobni štapić je vrisnuo kao iznuđeno rešenje, samo da ih ne gleda više, sve ću da vas privatizujem! To je stvar koju je trebalo odavno uraditi i to privatizacija bez izuzetka, ali uz nekoliko propratnih mera tipa ko ulaže u sport ima poreske olakšice. To je važilo još pod Miloševićem, pravilo je koje postoji u većini zemalja koje su nam uzor, ne vidim razlog zašto ne bi bilo i kod nas. Ne mora da bude dinar na dinar, ali može da bude neki procenat olakšice ako se rešiš da pomogneš nekim klincima da pikaju lopte. Drugo zabavno pitanje će biti vlasništvo nad objektima. Jedan od retkih klubova koji su privatizovani, Čukarički, nekoliko godina posle privatizacije ima problema oko vlasništva nad stadionom. Topčidersko brdo je vrlo zanimljiva lokacija za brojne investitore, videli smo da i razne planete gravitiraju u tom rejonu.

Da ne ispadnem ne dorečen...

Da li je bankrot bolje rešenje od privatizacije? Privatizacija po kom modelu? Na koji način držati sport dalje od kontraverznih biznismena odnosno njihovih para koje treba oprati? Na koji način ograničiti navijače da ne ispadne da ucenjuju i drže u šaci klubove i igrače?

Ivice, Aleksandre i Vanja sedite i razmislite, pa secite. Čekanje ubija. Sve je trulo, da trulije ne može biti.

PS.

Komšije izvinite vama se neću baviti, bolje ste se snašli u ovim smutnim vremenima. Prvi u selu nije merilo...