Dokle?!

Srbija open se ove godine neće igrati. Ljubitelji tenisa nariču nad tužnom sudbinom, a najglasniji su pojedinci koji čak pozivaju u pomoć državu da doda još neku kinutu, pored one koju je kroz generalnog sponzora Telekom Srbija, ulagala. Nadam se samo da Vučić nije čuo ove dušebrižnike koji se pozivaju na imidž zemlje u inostranstvu, velike teniske uspehe naših dragih sportista i sve ostalo što može da bude adut da država još jednom uleti i pomogne da neko zaradi kintu.

E sad je dosta!

Organizator turnira je „Family sport“ firma u vlasništvu porodice Đoković. Novaku svaka čast on svoje odradi na terenu i meni nije niko kriv što nisam bio uporniji i sad nisam bivši sportista ili sportista koji karijeru privodi kraju. Ostali iz familije Đoković su se pokazali koliko su sposobni odnosno kakao su uspešni da animiraju sponzore i donatore koji će da održe turnir živim. Svuda u svetu kada se organizuje takva neka stvar formira se pul sponzora koji u ovoj situaciji nisu našli interes da ulažu u pomenuti turnir. Dobro, pa?

Kao što sam imao problem kada je EPS uleteo Partizanu kintu da bi učestvovali u Ligi šampiona i sad imam problem isti problem. Kao što je i Partizanova uprava kompletno nesposobna jer nije mogla da nađe sponzora da učestvuje u najelitnije takmičenju i gdin Đurić je tog momenta trebao da podnese ostavku kao neuspešan predsednik, tako isto je i prvi stric Đokovića trebalo da kaže ja ljudi ovo ne mogu da radim bez tuđih para i da poljubi pa ostavi.

Potpuno je apsurdno da Telekom bude sponzor i Zvezdi i Partizanu i da se uporedo priča o privatizaciji te preostale očerupane koke od koje svi očekuju da daje zlatna jaja, a bez da su joj kupili hranu. Možemo da napravimo razrez po čoveku i kažemo kad država ulaže u neku takvu glupost moje je toliko dinara i da ja kažem da li hoću da uložim ili ne.

Svi se ponavljaju kako je nekada bilo i pozivaju na neka stara vremena i staze uspeha i slave. Tada je, da podsetim, privreda i proizvodnja nešto radila i neki privrednici su i pored komande pronalazili interes da podrže fudbalere Zvezde na putu do Barija i košarkaše Partizana na putu do Istambula.

Da li ovo znači da će prestati tenis da se igra ako ne bude tog turnira? Jok! Igraće se kao što se igrao i pre. Da li će svet na Srbiju i dalje da gleda kao na zemlju večitog kandidata? Hoće. Da li je ovo prvi turnir na svetu koji je prestao da se igra? Nije, hvala Bogu!

Kreativnost je umrla!

Gledam razne emisije u kojima mladi i stari nešto rade i pokazuju kako su talentovani za neku rabotu, a najčešće pevanje: Prvi glas, Talenat, X Faktor, Plesom do snova… ima ih sad koliko hoćeš. Zovu ih popularno, na srpskom, talent šou, što je podvrsta rijalitija. Bogat jezik pa može svašta da istrpi, ali nema veze to sad nije tema ovog teksta.

U neki prethodnim vremenima imali smo neke festivale (Opatija, Beogradsko proleće, Budvanski, Festival u Herceg Novom…) na kojima su se neki, uglavnom, mladi pevači predstavljali neki svojim kompozicijama. Da li je neko te kompozicije napisao za njih ili nije nema veze, ali su neke nove u odnosu na sve stare koje se nude i koje su lako mogli da otpevaju. Onda žiri kaže imate nagradu za interpretaciju i nagradu za muzičko ostvarenje. Zanimljivo u tom konceptu je što se svake godine pojavi dvadesetak novih pesama. U kvalitet ne ulazim. Novonapravljene su baš za tu priliku. Neko je sedeo, smislio, zapisao, snimio i poslao žiriju koji je rekao ovaj može da peva na završnoj večeri. Pera, Žika, bez Mike su dobili nagrade, neko je namestio glasanje, nekome je član žirija teča… sve to nije bitno. Oni su se pojavili sa nekom novom kompozicijom koju su pevali. Čini mi se da ona deca koja se takmiče po raznim tim šouima pokušavaju da dokažu ko je bolje kopirao nečije izvođenje. Ekipa producenata, stilista, muzičara i svih ostalih koji su tu u funkciji da ta pesma bude otpevana na najbolji način su u funkciji reprodukcije nečije tuđe ideje.

Ne kažem da svi mogu i treba da pišu pesme, ali čini mi se da bi neka od tih emisija dobila na težini i značaju ako bi stimulisala neke mlade ljude da nešto kreativno urade. Doduše, tu producenti dolaze do problema jer ne mogu iz nedelje u nedelju da mame ljude da gledaju njihove reklame, pardon, emisije i da navijaju, šalju sms poruke, svađaju se po društvenim mrežama, navijači dolaze u studio i u transu navijaju, štampaju majice i transparente sa imenima idola, prepucavaju se preko novina, plaćaju oglase i PR tekstove…

Na kraju neko lepo zaradi, narod srećan navijao je za nekoga, zaboravio je da su mu naplatili kaznu u BusPlusu, šef mu je smanjio platu, a da za tu istu malu platu može sve manje da pazari kad ode u radnju. To je već drugi haš tag to je #kriza.

Tu istu tendenciju primećujem i na drugom delu muzičke scene onom profesionalnom koji to kao radi za novce i koji se hvali svojom kreativnošću. Sve više imamo prepeve pesama koje je neko nekada snimio i kaver bendova koji do iznemoglosti sviraju muziku Beri Vajta, Bili Ajdola, Bitlsa, Stonsa, Bajage, Prljavog kazališta, Parnog valjka, Orgazma...

Da ne grešim dušu ima i kreativaca koji su se pomerili od ove učmalosti i napravili nešto dobro, ali oni su u manjini. Darkvudi su super upali u Biserin repertoar i tim pesmama dali neki novi život, Zemlja gruva je potpuno u svom fazonu obradila Dina Dvornika, a Laura 2000 LeaMartina. Oni su na žalost u manjini.

Kao što su nekada naši preci slušali Radio Luksemburg i prepevavali te pesme, da bi se kasnije pojavili razni veliki umetnici koji su svojom kreativnošću obeležili jedno vreme, tako valjda i sada treba da prođe neko vreme da gledamo i slušamo kako se rade neke stvari kako bi za neko dogledno vreme mogli da pariramo, a ja sam siguran da nam kreativnosti ne nedostaje, samo se pritajila i čeka pravi trenutak da ispliva i da se pokaže u pravom svetlu.