Istorija, PR ili nešto treće

PR se bavi reputacijom svog klijenta, da uprostimo. Jedan konsultant je svojevremeno premijera Srbije zvao klijentom. Dve premise… konkluzija čovek se bavio reputacijom Srbije. Ozbiljan i odgovoran posao, a mogu da zamislim nivo ozbiljnosti takvih situacija na zapadu.

Da bi vodili računa o nečijoj dobroj reputaciji PRovci su često skloni da jednu činjenicu istaknu, a drugu stave u drugi plan ili recimo da promene ugao gledanja na neki događaj ili ličnost i tu se koriste razni alati. Dešava se da neko kaže u poverenju nešto nekome i da to od tajne postane laž, ako je alat dobar, a alatničar vešt. Ništa nisam rekao novo, priznajem. Pitanje je sada kako da razlučimo istinu od PR alata odnosno, još brutalnije, kako da znamo šta je istorijska činjenica, a šta je PR alat?!?

Odnosi sa javnošću je zanat koji je uvezen i dosta davno je imao svoje korene. Kod nas je ta klica nešto kasnije krenula da se prima na način na koji se sada radi. Uvek je bilo nekih partijskih komesara koji su vodili računa o reputaciji o bitnim drugovima i kada je trebalo uklanjali tragove za njima, venčavali, razvodili, slali decu u domove, vodili na abortuse…  tako smo i nesrećnih devedesetih dosta puta dnevno slušali kako smo izgubili medijski rat, a danas često čujemo da se popravila reputacija naše zemlje. Opet pitanje šta je onda istorija i činjenica?!?

Još jedno pitanje se nameće kada neki naši unuci budu otvorili arhivu šta će tamo da nađu? Komunikacijsku strategiju i primere dobre PR prakse ili možda činjenice koje će kasnije poslužiti nekim našim potomcima da u školama uče kako su im preci živeli.

Protok informacija je neverovatan. Društvene mreže su dovele do toga da tvoji prijatelji ne zaboravljaju na tvoj rođendan čak iako se niste videli 10-15 godina. O kratkim banalnim vestima koje su nekad karakterisali „vesti iz zemlje i sveta“ da i ne govorimo. Time line na Twitteru se samo puni i ako okreneš glavu, ostaviš pametni telefon ili ne daj bože kad sa prijateljima izađeš na piće ispadaš iz koloseka čas posla i imaš zastarele informacije.

Sve je to OK, ali pitanje i dalje lebdi: šta je istina i ko je merodavan da je utvrdi?

Čas posla od omiljenog postajete omraženi i od lovorika dolazite do toga da vas svi pljuju. Vaša online i offline reputacija je ugrožena. Opet ta reč reputacija i upravljanje reputacijom…

Pitanje koje je pokrenulo lavinu razmišljanja je šta ćemo ostaviti našim potomcima?

Psssst! Kandidati pavaju…

Bogu hvala dočekasmo još jednu izbornu tišinu. Ostavili su nam, po mišljenju zakonodavca, dovoljno vremena da nam se slegne i da nam svi kandidati legnu i da bez zadrške u nedelju na Đurđevdan zaokrižimo onog koji nam je srcu najmiliji i najdraži.

Poštovani čitaoče ovih redova,

Ako ti miš šara po netu i dokon si baci oko na ove redove i klikni na predizbornu priču koja je puštena iako je prošla ponoć. Klikni i lajk na facaknjizi čak iako znaš i svesno kršiš predizborni zakon koji zabranjuje pričanje o programima, kandidatima, političkih viceva i sličnog bavljenja politikom i izborima. Samo masni vicevi dolaze u obzir! Mogu i ovi bez holesterola, ali samo ako je doktor prepisao.

RRA je svela predizborno nadgornjavanje na nivo L’Orealove kampanje za novi šampon ili neki drugi kozmetički proizvod. Nema više zakupljenih termina po televizijama i nema lake love od marketinga. Nema više besomučnog ponavljanja predizbornih konvencija i vikanja na narod sa malih ekrana TV prijemnika što je repriza u odnosu na vikanje koje je bilo uživo po trgovima i halama. Mnogi od nas će na biralište otići uskraćeni za predizborne konvencije koje su tako rado gledali i usput upljuvavali svoje televizore svađajući se sa kandidatima. Pametniji su podmetnuli lavor pod televizor da im parket ne povuče vlagu od tolike tekućine.

Šalu na stranu, što reče naš narod…

Čini mi se da ću ovaj put na biralište otići neopredeljen za koga ću glasati i na licu mesta odlučiti da im svima dam šansu. Duboko verujem da treba glasati i ne treba prepuštati tako lako pravo izbora, ali ovim kandidatima ne bi dao nacrtane ovce da sačuvaju, a ne državu da se sa njom igraju. Žao mi je što ni jedna partija Roma neće izaći na ove izbore, ili ih bar ja nisam primetio da se reklamiraju. Za njih bi glasao ponovo, jer mislim da zaslužuju da imaju bar jednog poslanika u budućem sazivu.

Možda da se glasa za čoveka pa i da kažem OK znam ga da mu dam glas, ovako da glasam za listu, pa oni sami da rasporede koje će da gde ne će da prođe kod mene, ovaj put.

Nekada davno pet klinaca kojima su to bili prvi izbori na kojima su glasali su na listić dopisali Paju Patka. Potez tih klinaca na biračkom mestu 16. u Zemunskoj gimnaziji nije promakao reporteru Novosti. Kako će ostala četvorica da se ponašaju nemam pojma, ali sam na ivici da ponovo glasam za Paju. Sa njim je čovek bar načisto. On je zamlata, ali bar voli svoje sestriće: Gaju, Vlaju i Raju i kako tako od njih je napravio ljude, da ne kažem pačiće, i izveo ih je na pravi put.

Dobro razmislite pre nego što zaokružite bili kog kandidata, a ako vam Portfirije ukine internet jer ste remetili javni red i predizborni mir sami ste krivi. Kažu da na ovom kanalu možemo da lajemo i da nam tu ne smeju ništa. Nadam se da se za sledeće izbore neće dosetiti da uvedu i neku online šutnju. O čemu ćemo onda da pričamo tokom ta dva dana?!?!?