Princ ne postoji!

Kada bi se na sredini raskrsnice našla devojka iz Srbije i morala da bira kojim putem će poći, a na jednoj strani je Deda Mraz, na drugoj je princ na belom konju i u zlatnom oklopu, na trećem je uskršnji zec, a na četvrtom je prosečan momak iz Srbije ona će naravno odabrati put ka vitezu, konju i svetloj budućnosti. Iako je samo jedan stvaran lik, a ostali izmišljeni to nije preterano bitno. Čak će se pre odlučiti za Deda Mraza nego za nekog stvarnog koji sa dve noge hoda po ovoj izmučenoj zemlji. Zašto je to tako? Možda je Dizni kriv jer se u svim crtaćima na kojima su odrasle brojne generacije princeza zaljubljuje u princa i odlaze srećno da žive do kraja života. Niko ne pominje da je princ uzeo kredit za stan, koji ako hoće da otplati mora da radi dva posla, a pri tom princeza čuva dvoje sitne dece i objašnjava im zašto tata nikad nije kod kuće.

Sve žene u Srbiji su trčale pred male ekrane TV prijemnika da gledaju kraljevsko venčanje odnosno da vide kako je obučena mlada i kako su se poljubili na balkonu, dok se jedno dete smaralo na ogradi. Ovaj put Kejt je stvarno ulovila princa. Zeznuto je to što je prinčeva sve manje, a princeza sve više. Ima i još jedan problem, a to je što sve više „prinčeva“ pronađe sebe u vezi sa drugim „princom“ što je još jedan znak pitanja iznad moje, a verujem i mnogih glava.

Prosečan princ u Srbije danas mora da vozi dobar auto, ne stariji od 2-3 godine. Bela boja nije obavezna, ali je broj konja bitan. Što više to bolje. Znači da može da plati veliku registraciju. Samim tim znači da ima para, da budemo jasni. Odakle su novci došli počelo je da bude bitno u poslednje vreme od kad organi gonjenja rade svoj posao. Najbolje bi bilo da mladi princ ima svoju firmu za export-import i da pravi ogromne prihode mesečno, a da princeza dobije ovlašćenje za zlatnu vizu da može da prošeta do nekog tržnog centra malo da rastereti mozak od stresa ili da sa drugaricama ode na neki ručak ili u spa centar.

Traženi princ, isto tako, mora da bude pametan. Što se verovatno podrazumeva ako ima pomenutu firmu, ali može da mu se progrleda tu kroz prste ako je fudbaler. Ostali sportisti nisu baš na ceni. Fudbaleri najviše zarađuju, a i postoji velika šansa da se ode u inostranstvo za, očekivano, veliku lovu. Onda može da bude i malo tupav, ali da ne priča puno i da je ne bruka pred drugaricama.

Bezprekoran fizički izgled princa se podrazumeva. Može da ima još koju pločicu viška, koju ni medicina još nije pronašla. Znači, samim tim da ide u teretanu i da se bavi nekim sportom rekreativno kako bi princeza kasnije mogla da prigovara kako nikad nisu zajedno, ali o tome nešto kasnije. Ovi što im je keramičar umesto pločica ugradi makar i najmanji bojler u startu nisu poželjni genetski materijal. Bože me prosti, neki drugi deformiteti ne da nisu poželjni nego srećom pa nema više igara u koloseumu, čas posla bi završili kao zabava za lavove.

Oklop je takođe bitna stavka u izgledu poželjnog princa. Zlatni, Armani oklop, ako bi još mogao da bude prošaran nekim cirkončićem bilo bi super. Roze detalj se podrazumeva. Makar majčica, ako ne i džemper ležerno prebačen preko ramena. Nadam se da ćemo se nakon izvesnog vremenskog perioda smejati današnjoj modi kada budemo gledali slike iz ovog parčeta razvoja civilizacije. Dobro bi bilo ako bi pantalone na nekoliko mesta mogle da budu iscepane. To svemu daje jednu urbanu notu. Samo seljaci nose celu garderobu.

Konj, kesa sa zlatom, ispod oklopa, oklop... e da... sex iliti seks.

Vitez mora da bude velik i dobro ukrićen, a bogami i izdržljiv. Ako krene da trokira, pu pu daleko bilo, tu je uvek hemija pa će zgutati nešto i teramo dalje. Gabariti su jako bitni. Ako je premali, ne valja. Ako je preveliki, opet ne valja. Oralni seks se podrazumeva, taman mu princeza kupila kompas da joj pronađe klitoris. Isto tako podrazumeva se i nedostatak dlaka na intimnim delovima tela, jer bože moj, postoji tekovina civilizacije brijač i ako može ona mora i on. Ako već sve to nije tako otići će kod plastičnog hirurga koji će da oduzme i doda šta treba, nije frka. Zarađuje puno može mu se.

Možda pored sebe već imaju nekoga ko nije baš po svim ovim kriterijumima, ali bez obzira na to ona će hteti da na raskrsnici odabere put sa vitezom, i celog života će se pitati da li je bio neki bolji koji bi mogao da više, bolje, spretnije od ovog mog magarca.

Venčanje se podrazumeva da će da bude u Hajatu i to bar za hiljadu ljudi. Svira najbolji bend u gradu, duvaju najbolji cigoši trubači, venčanica je kupljena kod kreatora koji je dokazan i posle venčanja će se pomerati samo kada se bude sređivao orman, teći će potoci šampanjca i topiće se labudovi od leda.

Kada se ispostavi da princ i nije princ i da se baš i ne ponaša prinčevski onda kreću problemi. Prvo ide alo kobac, avala javi se. U sledećem potezu na red dolaze advokati i povratak kod mame na kašiku, da bi se sve završilo potragom za novim princom. Pitanje je samo da li će sa brakom u kanal povući i neko sitno dete koje će ceo život imati izgovor za sva sranja koja napravi da je ono dete razvedenih roditelja.

Zamalo da zaboravim zapostavljanje. Od silnih obaveza zapostavlja svoju vernu ljubu. Ona naravno ne ostaje ravnodušna, i uz pomoć i mišljenje „pravih“ drugarica kreće sa prebacivanjem kako nikada nisu zajedno, eto sve njene drugarice su non stop sa svojim momcima šta on misli. Pretnja drugim frajerima je obično na repertoaru, jer su eto baš izašle prošle nedelje i neki lik je pitao za broj telefona... etc, etc...

Iako ni jedna ova neće da prizna svaka podsvesno to želi.

Pre nego što krente da pljujete drage moje, moram da priznam da je ova priča potvrđena iz tri nezavisna ženska izvora. Identitet zaštićenih svedoka neću otkrivati. U međuvremenu, obukao sam kabanicu, a vi poturite lavor pod monitor ako baš morate da pljujete po ovom tekstu da ne ulitate sobu.

Komentari

Blog pišem od kraja 2009. godine i ne opterećujem se koliko je čitano to što ja pišem. Ni jednom do sada nisam proverio posećenost strane na kojoj se upravo nalaziš. Međutim, ono što čekam su javni komentari. Bude ih na faca knjizi, da ne grešim dušu, ali ih više bude u inbox ili usmeno. Čak mi se dešavalo da me telefonom zovu ljudi i da komentarišu takstove koje ovde puštam.

Posebno je zanimljivo kada se tekstovi odnose na sex ili kreme za ruke. Apsolutni hit je naravno tekst o Partizanu i EPS-u. Tu su pljuštali komentari. Nudio mi jedan da mi pošalje dres sa imenom, onaj drugi je hteo da se kladi u „some evra“ da će Partizan pobediti bar u jednoj utakmici. Gde mi je bila pamet. Sad bi brojao novce. Bilo je i komentara kada sam napadao neke banke koje su me nešto mučile, ali sex nikako.

Koliko god se mi busali kako smo evropejski narod širokih shvatanja sami sebe demantujemo iz sekunda u sekund. Neću ovim putem pominjati primitivne političare koji se non stop svadjaju misleći da je to vrhunac demokratije. Komentar je slobodan i svako može da kaže šta misli, sem o seksu. To je još uvek tabu kod nas i sex se ne komentariše. Šta se dešava u četiri zida spavaće sobe ostaje tu, osim ako treba da se pohvalimo drugarima kako smo se kresnuli sa nekom dobrom ribom. Onda se plaćaju ture u kafani i obično i nevini posmatrači za susednim stolovima saznaju kako je bilo. Ali to je OK.

Kod nas kad neko javno priča o seksu znači da je lekar specijalista, urolog ili psihijatar, ili farmaceut i hoce da ti uvali nesto da ti se bolje diže. Kreme za ruke su druga tabu tema. Tek četvoro ljudi je komentarisalo priču. U čemu je fazon? Zašto mi stižu poruke u inbox ili kao sms, a ne javno na wall ili u onaj deo za komentare ispod teksta bloga. Moram da priznam da skoro da i ne obraćam pažnju više, jer ne očekujem da će se išta zapatiti tu.

Možda sam ja stvarno lajavi krelac koji stalno nešto sere i deli pamet, da ne kažem da mi deo dana ode na komentare. Možda i previše očekujem od mog pisanije odnosno očekujem da će da izazove neku reakciju? Hm... ko će ga znati?

Ćutanje ću kapirati kao odobravanje, bar za sada, dok neko ne digne glas i ne demantuje me.

Tanka crvena linija

Jasno mi je da je kozmetika napredovala mnogo u poslednjih 50 godina. Kapiram i da su brojne kreme tekovine civilizacije i da kad se koriste biće ti bolje, da ne kažem sinuće ti neki deo tela. Međutim, da li je pravi razgovor dva strejt muškarca na početku dvadestprvog veka u Srbiji o kremama za ruke i o tome koja bolje hidrira?

Ne bežim od problema suvih ruku, i ostalih delova tela, da se razumemo, imam i ja jednu takvu kremu na stolu, ali sam je kupio tako što sam pokazao svoje dlanove koleginici koja se stalno macka nečim i ona mi je rekla gde da odem i šta da kupim. Kada sam ušao u radnju pitao sam prodavačicu gde stoji ta krema, uzeo je, platio i izašao. Prosto. Moje pitanje je: da li sam ja previše old school i ne razumem da civilizacija ide napred ili je svet otišao previše dođavola? Neko je definitivno u problemu... pitanje je svet ili ja?

Verujem da je super da se ode kod kozmetičara i da ti sredi lice da ono bude kao dečija guza. Verovatno bi i pedikir i manikir imali šta da kažu kad bi me videli, ali da li je to stvarno neophodno strejt muškarcu u Srbiji 2011. godine? Bez trunke omalovažavanja populacije koja je drugačijeg seksualnog opredeljenja od mog, ali prosto u njihove poglede nisam imao uvide, pa ne mogu da pričam, a verujem da su oni i napredniji od ostatka muške populacije što se tiče tog segmenta korišćenja kozmetike.

Moj deda se jurio sa Nemcima tokom rata, a i neposredno posle rata. Nisam siguran koliko bi mu bilo lakše da koristi najnoviju kremu za ruke pošto je oprao svoje čarape na potoku negde u Hercegovini gde je, izmeđuostalog, vojevao. Ni moj otac nije imao tu dilemu kao jednu od tema na sednicama radničkog saveta na kojima je sedeo bar jednom nedeljno. Takvo je vreme bilo, drugačije, definitivno.

Još jednom izgovor tražim u tranziciji i vremenu u kome živimo, jer definitivno, ni jedan od junaka spageti vesterna nije razmišljao da tragove baruta i fleke od krvi gringa kojeg je baš malopre ubio skida najnovijim preparatom za suvo otklanjanje fleka, a može u i hladnoj vodi na koritu dok napaja konja. Tihi i Prle dok su se jurili sa Krigerom nisu brinuli da li im je stoljnjak uništen flekom koju je Paja napravio tokom ručka.

Verovatno tada nije bilo svih tih divnih i primamljivih reklama za razneproizvode, ali nije bilo ni tačkica za kremu za ruke. Samo za brašno, ulje i šećer. Definitivno je to bilo drugo vreme u odnosu na ovo u kome mi danas živimo, samo je pitanje gde ćemo da povučemo crtu i da kažemo OK ljudi manite se više ovih gluposti nemamo leba da jedemo, a pričamo o kremama. Sa druge strane, da li će neko biti okarakterisan kao gej, ako priča o kremama i svojim potrebama za redovnim odlazcima kod kozmetičara? Opet, bez vređanja bilo koga, ali činjenica je da danas u strejt Srbiji više može da ti odmogne kvalifikacija da je neko homoseksualac, nego da ti pomogne. Osim ako si Jelena Karleuša i ne priznaš u Utisku nedelje da si peder, izvinite, kako se kaže, gej. Poradiće na javnom nastupu mlada je.

Šta je potreba, a šta je hir? Gde treba reći dosta, a gde treba pitati za nivo hidratacije? Da li sa devojkom na dejtu osim o muzici, filmu i drugim benignim temama pričati i o kremama?

Kakav pakao za dečaka u Srbiji s početka 21. veka...