Plava pilula iliti u kom vremenu živimo?

Pre izvesnog vremena jedan poznanik mi se požalio, kad sam ga pitao kako je, da ima veliki problem i razmišlja da ga reši tako što će početi da uzima plavu pilulu, da ne kažem, bože me prosti, vijagru. Osim trenutne zbunjenosti, jer se radi o mom vršnjaku, nije mi dao da pokupim vilicu sa asfalta i nastavio je da obrazlaže problem. Češće kukanje ovih dana je o maloj plati ili šefu kretenu, ali o dizanju jok. Ima stalnu devojku i još jednu sa strane i ne može sve da postigne, boji se da neće opravdati očekivanja. Čekaj, reko, majstore ne radiš u Kolubari pa da moraš da prebaciš normu!??! Da ali, kaže, one očekuju od mene da uvek kvalitetno odradim posao. Opet, reko, koči!! Pričamo o seksu ili o kopanju bunara? Da malo opustim situaciju kažem, rasporedi ih malo, proredi, ne mora baš obe u isti sat da stanu. Našta čovek mrtav ladan odgovara, šta ti misliš ako mi se desi da mi se ne digne ili ako ona ne bude zadovoljna kakav ću utisak da ostavim? Tu sam već frustriran i osim utisak - čovek, a ne mašina, nisam imao šta da dodam, ali sam prećutao taj odgovor i rekao mu da samo ne oduži kad uđe u apoteku i da ga nije sramota što uzima vijagru, jer možda ima neko ozbiljno bolestan posle njega i stoji u redu da kupi lek. Rastadosmo se mi tako, a meni nad glavom stoji ogoman znak pitanja i onaj balončić iz stripova sa tekstom: zašto strejt muškarac koji je nedavno napunio trideset mora da koristi vijagru? Ograđujem se, ne znam kako to funkcioniše kod gej populacije.

Kapiram da mi kao narod volimo da preterujemo u svemu, a posebno kad je sex u pitanju. Sigurni smo da niko ne zakiva bolje od nas, pa čak ni oni likovi iz pornića kojima je to posao. Ono što mi smeta u ovoj postavci stvari je loš temelj. Valjda u toj igri ispod čaršava svi treba da budemo zadovoljni, a ne da bilo ko vodi računa o umetničkom dojmu i tirkiznim šljokicama. Tu je sad naravno neizbežan detalj rekonsturisane scene mog drugara u trikou sa šljokicama i stručni žiri, sa sve Milkicom Banović na čelu, koji mu daje ocene za tehničko izvođenje i umetnički dojam. Sudja iz Poljske je dao najnižu ocenu, jer dvostruki aksl i nije baš bio najbolji.

Iz ove prespektive totalno dovodim u pitanje tekovine seksualne revolucije šezdesetih. Drugarice i drugovi pa jesu li se za to naši pretci borili? Da li se džabe valjala ona silna američka omladina u blatu Vudstoka da mi danas zamenimo uloge naših baba i deda? Pu, pu... daleko bilo...

Prema svoj raspoloživoj istorijskoj građi, koja se uglavnom osnanja na film i muziku, deda je mislio da je seks nešto što muškarci vole, a žene trpe i generalno ne traje dugo. Ne vratilo se! Zašto danas muškarci idu u krevet sa većom tremom nego kad se nekad išlo na vozački ispit? Valjda smo krenuli u pravcu jednakosti polova i/ili orgazama?

Tehnologija je napredovala, internet brži i dostupniji, i samim tim i pornografija je postala rasprostranjenija. Što kaže pesma i pop je živo biće pa gleda porniće, a šte tek onda o ženama da pričamo. Opet dolazimo do priče o tremi. Šta ako ne bude dobar kao onaj sa snimka? Pa šta ako i ne bude?!?! Živ čovek, događa se svima da omanu! Znaju naše žene jako dobro da one stvari, što bi rekli puritanci, mogu da traju celu noć, a mogu da budu i svedenije na manje vremenske forme bliže produžetcima u košarci, 5 minuta. I one imaju glavobolju kao izgovor koji pali uvek. Dešava se svima.

Sa druge strane, ne nabijajmo sami sebi tenziju da ako baš umetnički dojam svaki put ne valja da će nešto katastrofalno da se desi. Neće! Nema poljskog sudije koji ocenjuje. Tu ste samo vas dvoj i uživajte, koliko god da traje. Ako ne može baš odma, moći će za 15 minuta, pola sata, sutra – prekosutra, najkasnije ponovo. Big deal!

Zašto mora da, pre nego što će da se uvče pod pokrivač, prosečan stret muškarac razmišlja kao pred poslednji ispit na faksu i o tome da li će da ga ubode kombinacija pitanja ovaj put ili će da mu se profesor zahvali i kaže vidimo se u sledećem roku? Nismo mi neke dede od osamdeset i kusur godina i slabom čukom da nam se bez vijagre ne diže više. Momak, mlad, zdrav, prav, volu rep da isčupa i pije vijagru. Mani se bre treme i hemije. Ako već moraš da se vadiš iz nelagodne situacije, bolje da lažeš da te boli glava i da ne možeš zbog toga nego da gutaš razna sranja. Nije sve u pornićima, ima nešto i u ljubavi.

O pilatesu, teretanama i vežbama oblikovanja za muškarce ćemo drugi put, samo da prestanem da šmrcam ovoliko. Dosta je bilo za sada!

Fudbal, nogomet i još po nešto...

To još ponešto bi moglo da bude nameštanje. I za naš fudbal i za nogomet čini se, u poslednje vreme, zajedničko je nameštanje utakmica. To naravno nije ništa novo. Što kažu bilo ga je i biće ga, samo je problem u stilu, čini mi se.

Boban Dmitrović je izašao iz ormana i progovorio na temu nameštanja. Bravo za Bobana! Ali... on je progovorio kad su direktno krenuli na njega i njegov ugled, čast i džep. OK... nema veze... bar je neko progovorio. Nadam se samo da ga neće koštati glave to što je konačno rešio da priča o možda najvećem tabuu na ovim prostorima, kao što je to koštalo neke njegove prethodnike.

Nisam siguran koliko je izvodljiv oporavak sporta, a tu pre svega mislim da fudbal, jer je situacija najgora, s obzirom da se vrti najviše novaca. Čelnici u raznim fudbalskim forumima kriju se iza propisa FIFA i UEFA da zabranjuju da se država meša u rad i uređenje granskog saveza. Hm... a da se neko na nivou države dogovori sa Blaterom i Platinijem da će neka uprava za borbu protiv organizovanog kriminala, ili kako god se to sada zove, da mesec dva dok nema nekih bitnih zbivanja malo vršlja po papirima i hapsi, a da nas oni na to vreme suspenduju bez posledica, kako bi ispostovali formu. Može Ivica to da reši dobar je sa Platinijem. Napraviti nulti dan, pa ko je potreban i dobro je radio svoj posao vratiće se, a ko nije ili na ulicu ili u zatvor. Zavisi koliko se uvalio u glib.

Tu bi i kolege novinari mogli da pokažu malo hrabrosti i da kao što je to onomad BBC uradio i stavio kamericu na kravatu jednom novinaru i malo je snimao kako se završavaju transferi igrača. Ne moraju ni to. Mogu samo da objektivno izveštavaju i pitaju trenere/igrače/direktore klubova/finansijere/menadžere odakle lova na njihovom računu i zašto je cela čaršija čula da je on zatvorio zadnje tri utakmice sa sudijama ili drugim klubovima. Pitanje i za igrače je zašto se ne zaštitite tako što izađete i javno kažete ko vam je nudio i koliko za neku prljavu rabotu? Onda će možda i naš fudbal dobiti na ceni u nekim širim razmerama. Onda će možda i liga biti jača i gledao ci će se vratiti na tribine, na kojima pre toga bude rešen problem makljanja. Privatizacija sportskih klubova može da bude rešenje. Nekom vlasniku kluba neće biti u interesu da namesti utakmicu, sem ako baš nije neka velika lova u igri, a verujem da u domćim okvirima tako bezobraznih ponuda ne može da bude. Primera radi, nekog predstavnika Gezproma neće zanimati da igra tri za tri sa Sevojnom, jer je njegov šurak nekad igrau u tom klubu i dobar je sa predsednikom opštine, pa da se pomogne malo da ne ispadne klub iz prve, da ne kažem super lige.

Drugi veliki tabu je uloga menadžera u srpskom sportu. O tome još niko nije progovorio. Davnih dana u jednom tekstu u nedeljniku Vreme jedna menadžer koji je hteo da ostane anoniman je ispričao da su mu se javljali roditelji jako male dece kako bi njihovog malog prodao u neko inostranstvo za radnu vizu za njega i ženu. Ko nas jebe, kad smo sirotinja... dolazimo i do priča novijeg datuma da je Stojković, golman Partizana, Kekin igrač i da je cela gužva u Đenovi bila zbog keša od njegovog transfera. Kafanske priče ponekad mogu da budu i istinite. Ne zavaravam se da je negde drugo bolje, imamo primer Teveza čiji ugovor Aleks Ferguson nije mogao da otkupi od nekog menadžera pa je tako Argentinac prešao u Siti. Pre nego što krenemo da gledamo preko tarabe mogli bismo da bacimo oko i sredimo krš u našem dvorištu i da makar probamo da takve incidente svedemo na neku razumnu meru, a ne da nam neki menadžeri sastavljaju timove, šamaraju trenere i smenjuju ih samo zato što njihov mali nije igrao na dve utakmice. Možda njihov mali nije kvalitetan da igra, da ne kažem da možda ima bolji.

Dok to neko bolje vreme ne dođe ostaje nam da uživamo u nekim stranim ligama koje ne nameštaju utakmice ili ako nameštaju to mnogo kulturnije rade. Verovatno Barselona ne bi igrala onako i ne bi joj stadion bio pun na svakoj utakmici da Gvardiola u timu ima nečijeg igrača ili sa Hetafeom igra tri za tri, a najjeftinija karta je 35 evra. Dres košta 75 evra, šorc 30, šal 20... matematiku ću ostaviti onima koji su talentovaniji, ali i direktorima klubova koji ne prodaju ni jedan dres po sezoni, jer navijači nemaju interesovanja da ga kupe.