Prst na čelo

Sto deset je godina od smrti velikog američkog novinara (između ostalog urednika New York Timesa i New York Suna) Johna Swintona, koji je je slovio za jednog od najuglednijih i najuticajnijih novinara svog doba, ali je o svojoj profesiji mislio sve najgore.

Pozvan da govori na skupu novinara u New Yorku, o slobodi štampe, u već poznim godinama, sa iskustvom iza sebe, kolegama se obratio riječima koje do dana današnjeg predstavljaju neprevaziđen portet jedne precijenjene profesije, pune samodopadnih licemjera i bezlične mase konformista:

„Ne postoji takva stvar u ovoj fazi svjetske istorije, u Americi, koja bi se mogla nazvati nezavisno novinarstvo. Vi to znate, i ja to znam! Niti jedan od vas se ne usuđuje napisati svoje vlastito iskreno mišljenje, a i da ima hrabrosti, unaprijed zna da se to nikada ne bi pojavilo u štampi.

Mene svake sedmice plaćaju da svoje iskreno mišljenje ne objavljujem u novinama sa kojima sam povezan. I vama drugima isplaćaju slične plate za slične stvari, i bilo koji od vas koji bi bio tako glup napisati svoje iskreno mišljenje, u nekom od izdanja svojih novina, u roku od 24 sata našao bi se na ulici u potrazi za drugim poslom. Posao novinara je da uništi istinu, da izravno laže, da izopačuje, da omalovažava, da se na koljenima ulizuje bogatašima, i da proda svoju zemlju u svojoj trci za dnevnom porcijom kruha. I vi to znate, i ja to znam koliko je apsurdno ovo nazivati nezavisnom štampom.

Mi smo alati i vazali bogatih ljudi koji su sakriveni iza pozornice. Mi smo lutke koje plešu onako kako oni vuku konce. Naši talenti, naše mogućnosti i naši životi su u vlasništvu drugih ljudi. Mi smo intelektualne prostitutke".

Hvala ti Djole što si mi skrenuo pažnju na ovaj odličan tekst. Kompletan tekts pročitajte na adresi:

http://www.e-novine.com/stav/44668-Sumrak-ratnika.html