Sećate
se one institucije u kući koja se zove telefon? Crna stvar, obično u predsoblju,
i ne zvoni više od tri puta... zna se u koliko se sati zove i u koliko se sati
ne zove, kada je kućni red. Posle 21 h javlja se isključivo glava porodice jer
mora da je nešto važno i obično neprijatno.
Crni
telefon, iritantno zvono i kratak kabl. Ovi matoriji mora da se sećaju toga
sigurno.
Posle
su došle varijante zovi me na mobilni i u ponoć...
Čini
mi se da su ljudi u to vreme mnogo više poštovali tuđe vreme jer nije bilo
situacije slanja poruke: „Malo kasnim“, sa epilogom vidimo se sat kasnije. Jok!
Rekli smo u 8 i možeš da zakasniš pet minuta, to je ok, ali sve preko toga je
problem. Poslovi su se i tada završavali isto kao i danas, samo se mnogo bolje
planiralo i razmišljalo unapred šta sve može da se desi.
Mnogo
je bilo teže da te neko nađe ili ti nekoga da nađeš ako to nećeš. Keva ili baba
su neprelazne prepreke bile u to doba. Koliko puta su lagale da mlađi članovi
porodice nisu tu, uz obavezno mahanje rukama i nemušti jezik da se sazna ko
zove. Dobar dan, da li je tu... ne, nije. Pozovite kasnije. Hvala, prijatno...
dobar dan, da li je stigao, opet ja. Ne, na žalost nije. Hoćete da ostavite
poruku. Da, molim vas da mi se javi. Preneću. Hvala, prijatno.
Ili
varijanta kad ti nekog zoveš i hoćeš da je čuješ i javi ti se stariji ženski
glas kome treba da objasniš ko si i zašto je tražiš na telefon.
Pa
dvojnici...
Imam
traumu iz detinjstva od izvesne bakice koja je stanovala na prvom i koja nam je
bila dvojnica. Podigneš slušalicu i čuješ znak zauzeća ili tišinu... i to traje
satima...
...
i satima...
I
onda odeš do nje, sačekaš da prođe kućni red, i pozvoniš na vrata. Ona ti
otvori i kaže izvini sine kaputom sam pomerila slušalicu i otišla sam malo da
dremnem.
Posle
toga vidiš prilog u TV Dnevniku kako je predsednik vlade u tom trenutku otvorio
digitalnu centralu u Vukurovcu.
Crni
telefon sa brojčanikom koji se okreće su zamenili bežični telefoni, onda su
došli modemi, digitalne linije, moblini, pametni telefoni, bežični internet,
skajp, vajber... sad i preko Facebooka može da se priča.
Fali
mi malo to vreme kada se sporije živelo i više vodilo računa o svom i tuđem
vremenu i kada se bolje planiralo.
