Jednom
mi je jedan pop rekao da su Srbi verujući narod, ali da nisu liturgijski i da
baš ne vole da idu u crkvu. Malo je falilo da mu poverujem. Sve što se dešavalo
u nekoj bliskoj prošlosti probudilo je Hrista i njegovo učenje međ Srbljima
koji su se našli probuđeni u veri odnosno zatečeni nametnutim komunizmom. Sve
to što nam neko radi, nema veze sa nama i našom dobrom, ali napaćenom,
hrišćanskom dušom.
I
pored svakodnevnog ubeđivanja u suprotno do pre neki dan verovao sam u tu bajku
kao dete u Deda Mraza, Petra Pana, vile, vilenjake i ostalu menažeriju.
Konačno
je moj optimizam i vera u ljude poražena pre neki dan izjavom jedne visoko
obrazovane osobe na rukovodećem, da ne kažem direktorskom položaju, po opisu
posla širokih shvatanja, a sa neophodnim osećajem za kolegijalnost. Citiram: „To
što pomažeš drugima to je samo znak da ti savest nije čista i da hoćeš na taj
način da je opereš!“
Priznajem
pobeđen sam!
Potpisujem
bezuslovnu kapitulaciju!
Srbi
su narod koji boli Crven Ban, što bi rekao Basara, za Hrista, Mojsija, Bibliju
i poštovanje tradicije i pravoslavlja na koje se toliko pozivamo.
Potpuno
je idiotski da nekome ko je davno prešao godine kada se kaže da je zreo i
odrastao pričam priču o dobrom Samarićaninu i zapovestima iz iste knjige koja
nema slike. Ako se te priče ne sećamo i njene poente onda nismo iskreni kada
kažemo da poštujemo druge narode, nacije, različitosti i iskreno želimo da
pomognemo bilo kome osim sebe i svom dupetu.
Kako
onda možemo da kažemo da gajimo decu u duhu pravoslavlja i hrišćanstva koje
izbacuje tako glupe parole kao što je „Ljubi bližnjeg svog“? Kako onda možemo
da kažemo da je u Srbiji po popisu 85 odsto Pravoslavnih Hrišćana, a ateista
svega 2,6 odsto?
Verujem
da su ljudi koji su uradili popis to dobro sabrali, ali mi se kanda čini da je
neko lagao popisivače.
Ne branim crkvu, daleko od svega toga, samo mislim da kad prestanemo da lažemo sami sebe oko osnovnih stvari, tek onda možemo da kažemo biće nam bolje nekada.
Do tada... putuj Evropo!
