Obećao
sam i opet gazim obećanje, ali sam pomalo povučen za jezik, a malo više mi se
čini da u medijima ne vidim da je neko sabrao 2 i 2 na način na koji ja to
sabiram i kako meni ispada 4. Možda ja mislim da je 4, a u stvari je 5 i ja
treba da odem kod očnog i rešim problem.
Dakle,
imamo situaciju na terenu da su zvaničnici Evropske unije rekli da Srbija ako
misli da igra fudbal sa ovim drugarima osim lopte, dresa i patika mora da
prizna nezavisnost Kosova. Niko u Srbiji ko planira da živi od politike nema
petlju da to uradi. Crvena linija, stubovi spoljne politike bla, bla… Sa druge
strane maćeha Rusija dovodi gas u Srbiju, Tomu prima Putin u Sočiju, daje pare
za krpljenje budžeta, gasi požare po Srbiji i regionu, kupuje grožđe pardon
gvožđe iz Smedereva… ne rade oni to sve zato što je Toma rekao da od mame i
tate voli više Srbiju, Rusiju i Džonija Vajsmilera u ulozi Tarzana. Oni to rada
iz interesa, da ne kažem koristi jer će na koncu uzeti telekomunikacije, železnicu,
energetiku i u partnerstvu sa državom zarađivati. Sa druge strane kada neki naš
političar ode u posetu nekoj EU zemlji nabiju ga u podrum i prima ga treći
pomoćnik zamenika i on ga riba što nismo priznali Kosovo.
Ah
da, da ne zaboravim. Jedan od uslova za ulazak u Uniju će biti i ulazak u NATO
što mi nećemo jer smo vojno neutralni, a i sećanja na bombardovanje su još
friška. Rusi će poslati neke malo starije MIGove i verovatno malo oružja i to
ćemo završiti na taj način. Naravno, i to će biti kredit zbog koga ćemo u
hipoteku da stavimo recimo Telekom, a pošto ne budemo imali od čega da plaćamo rate
oni će nam to uzeti.
Tu
onda dolazimo do jednog praktičnog momenta. Kad i Kosovo bude ušlo u Evropsku
uniju, a mi i Turska budemo i dalje kandidati, oni zato što su Muslimani, što
će EU demantovati, i mi zato što smo gubernija moraćemo da se priupitamo gde
smo došli i kuda idemo.
Ova
zemlja je škrta da iznedri nekoga ko ima viziju šta ćemo i kako raditi u
sledećih pedeset godina. Bilo je pokušaja, ali im nisu dali da razviju svoju
ideju.
Naučen
sam da prvo gledam u sebe i da prvo u sebi tražim grešku, pa tako i ovaj put.
Očigledno
svet se ponovo polarizuje i sad treba izabrati stranu. Naši premudri političari
ne osećaju momentum da se ponašaju odgovorno prema svojoj deci i da kažu kakva
je situacija i šta će se desiti ako izaberemo put broj 1, a šta ako biramo put
broj 2. Narod je stoka oni to i onako neće shvatiti. Daj da mi to uradimo,
uzmemo te novce od Putina, pa ćemo posle da vidimo šta ćemo.
Po
prirodi sam optimista, ali mi se opet po glavi mota onaj aforizam propasti ne
možemo, a bolje biti neće.
Što
je teško da nam kažu da nećemo nikada ući u Evropsku uniju i da se ovaj narod
ne loži više da će nam kad uđemo u tu inkriminisanu instituciju biti bolje.
Postaćemo Dubai istočne Evrope. Svi će se tući da dođu kod nas jer toliko toga
imamo da im ponudimo… ček samo da smislim šta… know how za kombinacije i
valjanje svega i svačega. Da verovatno nam je to dodatna vrednost u ovom
surovom svetu.
Svesno
sam drznuo u svetu srpsku zemlju i izgovorio jeres da možda ne bi bilo loše
odnosno da bi bolje bilo da se vežemo za EU nego za Rusiju. Kosovo smo izgubili
ratom, a sad ni ne vodimo računa o ono malo ljudi koje je ostalo dole i koji u
Beograd gledaju kao u boga i čekaju šta će Toma, Boris, Vučić, Ivica i ostali
likovi iz bajke da kažu i koji će stav da ispale.
Nekako mi je draža ova EU ekipa iako ucenjuje i prati, ali bar mi se čini da znaš šta misle, nego ovi što ti organizuju prijem pa posle čerupaju jedno po jedno. Mogli bi i oni malo da se pokažu kao fleksibilni i zarad stare slave još od pre II svetskog, ako ne nekog friškijeg, rata da popuste i da kažu znamo ljudi ok su oni uradiće sve da dođu da se igraju sa nama. Ajde da ih maznemo rusima.
Rekao sam pa šta bude. Valjda neću da završim u nekom gulagu ili nekom sličnom egzotičnom mestu...
