Saveti mladom piscu

Danilo Kiš, 11.07.1984.

Gaji sumnju u vladajuće ideologije i prinčeve.
Drži se podalje od prinčeva.
Čuvaj se da svoj govor ne zagadiš jezikom ideologija.
Veruj da si moćniji od generala, ali se ne meri s njima.
Ne veruj da si slabiji od generala, ali se ne meri s njima.
Ne veruj u utopijske projekte, osim u one koje sam stvaraš.
Budi jednako gord prema prinčevima i prema gomili.
Imaj čistu savest u odnosu na privilegije koje ti tvoj zanat pisca donosi.
Prokletstvo tvog izbora nemoj brkati sa klasnom opresijom.
Ne budi opsednut istorijskom hitnjom i ne veruj u metaforu o vozovima istorije.
Ne uskači, dakle, u "vozove istorije", jer je to samo glupava metafora.
Imaj uvek na umu misao: "Ko pogodi cilj, sve promaši."
Ne piši reportaže iz zemalja u kojima si boravio kao turista; ne piši uopšte reportaže, ti nisi
novinar.
Ne veruj u statistike, u cifre, u javne izjave: stvarnost je ono što se ne vidi golim okom.
Ne posećuj fabrike, kolhoze, radilišta: napredak je ono što se ne vidi golim okom.
Ne bavi se ekonomijom, sociologijom, psihoanalizom.
Ne sledi istočnjačke filozofije, zen-budizam itd; ti imaš pametnija posla.
Budi svestan činjenice da je fantazija sestra laži, i stoga opasna.
Ne udružuj se ni sa kim: pisac je sam.
Ne veruj onima koji kažu da je ovo najgori od svih svetova.
Ne veruj prorocima, jer ti si prorok.
Ne budi prorok, jer tvoje je oružje sumnja.
Imaj mirnu savest: prinčevi te se ne tiču, jer ti si princ.
Imaj mirnu savest: rudari te se ne tiču, jer ti si rudar.
Znaj da ono što nisi rekao u novinama nije propalo zauvek: to je treset.
Ne piši po narudžbini dana.
Ne kladi se na trenutak, jer ćeš se kajati.
Ne kladi se ni na večnost, jer ćeš se kajati.
Budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer samo su budale zadovoljne.
Ne budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer ti si izabranik.
Ne traži moralno opravdanje za one koji su izdali.
Čuvaj se "užasavajuće doslednosti".
Čuvaj se lažnih analogija.
Poveruj onima koji skupo plaćaju svoju nedoslednost.
Ne veruj onima koji svoju nedoslednost skupo naplaćuju.
Ne zastupaj relativizam svih vrednosti: hijerarhija vrednosti postoji.
Nagrade koje ti dodeljuju prinčevi primaj s ravnodušnošću, ali ništa ne čini da ih zaslužiš.
Veruj da je jezik na kojem pišeš najbolji od svih jezika, jer ti drugog nemaš.
Veruj da je jezik na kojem pišeš najgori od svih, mada ga ne bi zamenio ni za jedan drugi.
"Tako, budući mlak, i nijesi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih". (Otkrivenje Jov., 3,16)
Ne budi servilan, jer će te prinčevi uzeti za vratara.
Ne budi naduven, jer ćeš ličiti na vratare prinčeva.
Nemoj dozvoliti da te uvere da je tvoje pisanje društveno nekorisno.
Nemoj misliti da je tvoje pisanje "društveno koristan posao".
Nemoj misliti da si i ti sam koristan član društva.
Nemoj dozvoliti da te uvere da si stoga društveni parazit.
Veruj da tvoj sonet vredi više od govora političara i prinčeva.
Znaj da tvoj sonet ne znači ništa spram retorike političara i prinčeva.
Imaj o svemu svoje mišljenje.
Nemoj o svemu reći svoje mišljenje.
Tebe reči najmanje koštaju.
Tvoje su reči najdragocenije.
Ne nastupaj u ime svoje nacije, jer ko si ti da bi bio ičiji predstavnik do svoj!
Ne budi u opoziciji, jer ti nisi naspram, ti si dole.
Ne budi uz vlast i prinčeve, jer ti si iznad njih.
Bori se protiv društvenih nepravdi, ne praveći od toga program.
Nemoj da te borba protiv društvenih nepravdi skrene sa tvoga puta.
Upoznaj misao drugih, zatim je odbaci.
Ne stvaraj politički program, ne stvaraj nikakav program: ti stvaraš iz magme i haosa sveta.
Čuvaj se onih koji ti nude konačna rešenja.
Ne budi pisac manjina.
Čim te neka zajednica počne svojatati, preispitaj se.
Ne piši za "prosečnog čitaoca": svi su čitaoci prosečni.
Ne piši za elitu, elita ne postoji; elita si ti.
Ne misli o smrti, i ne zaboravljaj da si smrtan.
Ne veruj u besmrtnost pisca, to su profesorske gluposti.
Ne budi tragično ozbiljan, jer to je komično.
Ne budi komedijant, jer su boljari navikli da ih zabavljaju.
Ne budi dvorska luda.
Ne misli da su pisci "savest čovečanstva": video si već toliko gadova.
Ne daj da te uvere da si niko i ništa: video si već da se boljari boje pesnika.
Ne idi ni za jednu ideju u smrt, i ne nagovaraj nikog da gine.
Ne budi kukavica, i preziri kukavice.
Ne zaboravi da herojstvo zahteva veliku cenu.
Ne piši za praznike i jubileje.
Ne piši pohvalnice, jer ćeš se kajati.
Ne piši posmrtno slovo narodnim velikanima, jer ćeš se kajati.
Ako ne možeš reći istinu – ćuti.
Čuvaj se poluistina.
Kad je opšte slavlje, nema razloga da i ti uzimaš učešća.
Ne čini usluge prinčevima i boljarima.
Ne traži usluge od prinčeva i boljara.
Ne budi tolerantan iz učtivosti.
Ne isteruj pravdu na konac: "s budalom se ne prepiri".
Nemoj dozvoliti da te uvere da smo svi jednako u pravu, i da se o ukusima ne vredi
raspravljati.
"Kad oba sagovornika imaju krivo, to još ne znači da su obojica u pravu." (Poper)
"Dozvoliti da drugi ima pravo ne štiti nas od jedne druge opasnosti: da poverujemo da možda svi imaju pravo." (Idem)
Nemoj raspravljati sa ignorantima o stvarima koje prvi put od tebe čuju.
Nemoj da imaš misiju.
Čuvaj se onih koji imaju misiju.
Ne veruj u "naučno mišljenje".
Ne veruj u intuiciju.
Čuvaj se cinizma, pa i sopstvenog.
Izbegavaj ideološka opšta mesta i citate.
Imaj hrabrosti da Aragonovu pesmu u slavu Gepeua nazoveš beščašćem.
Ne traži za to olakšavajuće okolnosti.
Ne dozvoli da te uvere da su u polemici Sartr-Kami obojica bili u pravu.
Ne veruj u automatsko pisanje i "svesnu nejasnost" - ti težiš za jasnošću.
Odbacuj književne škole koje ti nameću.
Na pomen "socijalističkog realizma" napuštaš svaki dalji razgovor.
Na temu "angažovana književnost" ćutiš kao riba: stvar prepuštaš profesorima.
Onoga ko upoređuje koncentracione logore sa Santeom, pošalješ da se prošeta.
Ko tvrdi da je Kolima bila različita od Aušvica, pošalješ do sto đavola.
Ko tvrdi da su u Aušvicu trebili samo vaške a ne ljude - isti postupak kao gore.
Segui il carro e lascia dir le genti. (Dante)

(1984)

hvala prešlicavanju

Prave žrtve tranzicije

Radnici po fabrikama koje su privatizovane, ili nisu, nemaju veze sa ovim tekstom. Možda oni jesu izgubili posao, ali sve što se izgubi jednom se i pronađe. Ovde je u pitanju cela generacija koja je žrtvovana, svesno ili nesvesno, za neki viši cilj, koji još uvek nismo sigurni koji je. Čast izuzecima u našoj, mojoj, generacijama koji su se poslovno snašle i rade normalan posao, za normalne novce, ali na fer. Ne računam u tu priču razne kombinacije, kamione, avione, export – import, trange frange, tatine varijante i otplatu starih dugova kroz zaposlenje sina / ćerke. To ćemo još nekako i da pregrmimo. Radićemo dva, tri posla i snaći ćemo se nekako.

Ono što je teže od svega ovoga je što smo mi ostali nedojebana generacija. Seks je svuda i na svakom koraku, međutim… Tekovine seksualne revolucije koju su sproveli naši roditelji, a posebno ekipa koja se valjala po blatu Vudstoka, otišla je malo u krajnost, a mi smo ostali zarobljeni u vremenu i prostoru.

Čini mi se da se ranije o seksu pričalo vrlo malo. Čak su se i vicevi koji su imali seksualnu konotaciju zvali ” masni”. Taj epitet za vic nisam čuo godinama. Pošto smo od jedne partijske ćelije prostom deobom došli do dve, pa stotinu i dve, stigosmo i do hiljadu i dve. Eto nama demokratije. Možemo da pričamo i o seksu. Ni tu nismo našli meru nego smo odma’ krenuli da pravimo gej parade. Da li neko više voli dečake ili devojčice, i prema tome imam isti odnos kao i prema novoj frizuri neke estradne zvezde, samo nek mi to ne nabija na nos i mi smo OK. Sa pričama o paradama i ovi strejt su krenuli da se brane, pa onda sve više čujemo o tome kako će neko da kresne nekoga, a ne kako će recimo da vode ljubav. Prihvatljiviji termin u nekim ranijim vremenima, danas verovatno nije toliko. Pretpostavljam da može da se nađe u nekim starijim rečnicima srpsko – hrvatskog jezika. Ne bih sad da ja ispadnem neki moralista, samo me jako nerviraju ekstremi u bilo kojoj varijanti. Nije mi bitno da li mašu oružjem ili genitalijama.

Nekada smo mi dečaci morali da se malo potrudimo oko devojčice kako bismo dobili poljubac. Eeeej poljubac. Pritom ne mislim na period držanja za ruke i šetnje po parku, i nižim razredima osnovne škole. Ako ne neka večerica, ko je imao novaca u tim kriznim vremenima, onda bar neki dobro osmišljen provod sa bioskopom i izlaskom u neki klub, kojih u to vreme nije bilo puno, ili bar ne puno normalnih. Posle perioda pri’vatavanja na nekoj klupi, moglo je da se nešto desi ozbiljnije ako je neko imao situaciju da su mu matorci zapalili negde ili je brat u vojsci. Ako je veza već toliko ozbiljna i odete zajedno na more, ne skidate se jedno sa drugoga kao dete sa trešnje, što reče naš narod. Onda ste vi već u ozbiljnoj vezi. Možda sam se rasplinuo u naletu nostalgičnih osećanja ili sam shvatio koliko sam mator, ne znam, ali sve u svemu danas je to sve mnogo dostupnije, da ne koristim neke druge, grublje izraze. Do skoro je važilo da smo mi dečaci svinje i da bi samo da mrdnemo nešto. Izgleda da se vremena menjaju i da se u tom blatu obora valjamo svi zajedno, samo pričamo kako to ustvari nije blato, nego je neoliberalizam, jaz generacija… Šta god… Naći će se već neka dobra duša da definiše i to. Gde je nestalo sitno muvanje i dugi besciljni i glupi razgovori koji traju satima? Keženje kad je ona / on u blizini, kao barena glava? Možda ovo sve otkriva odakle potičem i koliko sam mator, ali svakako se skratilo vreme od flerta do kreveta. Opet tranzicija…

Čini mi se da se danas situacija malo obrnula i da je dečak lovina, a devojčica lovac. Da se ne lažemo, oduvek su devojčice bile te koje biraju, ali su to nekada suptilnije radile, a i mi smo morali više da se trudimo da bi prešli tu prvu barijeru skidanja. Ovako smo došli u situaciju da je muvanje i ta neka inicijalna romantika svedena na minute. Sve je postalo kao instant supa. Sipaš malo vode i razmutiš, podgreješ, jedeš, i ideš dalje. Brzo živimo, brzo jedemo i brzo ljubimo. Gde su nestali oni dugi vlažni poljupci u ulazu ispred zgrade dotične damice koju si dopratio kući do pristojnog vremena? Gde su nestale one devojčice koje ti opale šamar ako kreneš dalje na leđima od linije ortopedskog pomagala zvanog brushalter? Dobro, i tada je bilo ovih što ne nose takve naprave, ali su one bile u manjini i vrlo često su samo dokazivale pravilo.

Danas ispadneš budala ako priznaš da bi prvo sa nekim u bioskop, a da odlazak u krevet nije obavezan posle toga, ili ako poželiš da vidiš nekoga ujutru dok se budi. Samo vodiš računa da gumica dobro dihtuje i tuci, nema frke. Naravno, paziš da ne bacaš kondome u šolju. Ko će da otpušava posle!?

Osamdesete su nosile jednu dozu seksualne povučenosti, posebno u razvijenom socijalizmu za kakav se veruje da je naš bio. Do pojave MTV i prvih spotova koji su se vrteli tada na 3K, kod nas nije moglo puno da se vidi razgolićenih ženskih nogu i dupeta. Na tom trulom kapitalističkom zapadu situacija je već bila drugačija. Rod Stjuart je privodio šta je hteo i bio je glavna faca, a da se neka od njegovih koleginica tako ponašala, bila bi proglašena za glavnu kurvu u izboru svih eminentnih časopisa i tabloida. Tada je trend bio da ako kreativcu ne pada ništa pametno na pamet, pored pevača stavi dve, tri razgolićene devojčice i to bude najgledaniji spot te godine. Tada su još, čini mi se, muškarci imali kakvu – takvu moć odlučivanja. Otuda verovatno i polugola manekenka u reklami za pastu za zube. Nominalno su se naši očevi pitali šta će da se kupi, ne samo strateški, već i svakodnevno. Možda su naši očevi olako shvatili te odnose, uljuljkani nedostatkom svetskog rata ili neke druge globalne katastrofe koja zaokuplja dečake, i prosto prepustili našim majkama sve konce u ruke. Onda su te majke učile svoje ‘ćeri i / ili sinove kako da se ponašaju. Ubrzanje tempa života je samo dodalo brzine u kolima bez vozača i na nizbrdici. Neko je morao da preuzme volan u ruke i da nastavi dalje. Ta deca danas prolaze kroz život pomerajući granice i menjajući pravila. Još jednom, to je ta generacija koja je žrtvovana božanstvu tranzicije. Deca koja ne pamte Vučka imaju totalno drugačija pravila od ovih koja pamte maskotu Zimske olimpijade u Sarajevu. Isto tako, danas nijedna ženska zvezdica šou biznisa neće biti proglašena za kurvu vavilonsku ako je uhvate u preljubi.

Ne znam… Nisam pametan… Možda je stvarno bolje da opali neki meteor i da nas pobije k’o dinosauruse i da posle neka nova dominantna bića na plavoj planeti prave dokumentarce o nama kako smo bili super. Čačkajući istoriju, vidiš da svaki put kad odemo u seksualnu devijantnost mi se upropastimo, a čini mi se da smo u tranziciji ka nekom tom vremenu.

tekst prvi objavio wannabe magazin