Sto hiljada ljudi, minus nekoliko stotina navijača Atletika, peva himnu Barselone. Baskijci bodre svoj tim i pevaju svoju himnu. Njih ne razvdajaju kordoni specijalno opremljenih policajaca za razbijanje demonstracija. Nema čak ni posebno ograđene tribine na kome su samo navijači gostujućeg kluba. Izgleda kao da je situacija normalna i da se tako nešto stalno ponavlja. Svakako će se bilo ko iz ovog dela Evrope iznenaditi kad dodje da gleda utakmicu u Španiji i vidi da su tu cele porodice, ili čak naleti na scenu gde bakica i dekica sa ručno šivenim navlakama za sedište na stadionu jedu svoj sendvič pre početka utakmice. Pre toga će se sigurno iznenaditi jer ga niko neće ispipati čak i ako on digne ruke pred nekim ko nosi drečavo žuti prsluk na kome piše SECURITY.
Pirotehnika, tuče, povređeni, uhapšeni, osude... to su neke zajedničke reči za izveštaje reportera sa naših stadiona kada su neke "veće" utakmice u pitanju.
Država se bori, ali je nemoćna, Platini preti i moćan je. Preti celom regionu, da ne kažem celom kraju, i koji je epilog?
Cela država mora da stane iza priče o rešavanju problema huligana, baš kao što je to uradila Margaret Tačer u Engleskoj. Nadam se samo da ne mora kod nas da pogine sto ljudi da bi se tako nešto i desilo.
Zašto odlazak na stadion ne može da bude lepo druženje i bodrenje svog kluba na kulturan i civilizovan način? Zašto moramo da strepimo pred svaki derbi i da čekamo izjavu ministra policije da će angažovati 100 hiljada policajaca kako bi sve proteklo mirno?
Stvarno nemam ništa protiv bubnjeva, barjaka, navijanja, pa čak ni baklji na tribinama. Italijani ih dozvoljavaju i te navijačke koreografije izgledaju jako lepo, ali se zna gde im je mesto i zna se da količina mora biti prijavljena policiji pre početka utakmice. Isto tako se zna da ako neka baklja pande na teren da će neko u zatvor, pa verovatno zbog toga ih i ne bacaju.
Kad se saberu kazne koje naši klubovi i reprezentacija plaćaju zbog svih čuda koje prave njihovi navijači dolazim do cifre za koju možemo da kažemo da je dovoljna za funkcionisanje mlađih kategorija nekog kluba i to nekoliko godina, a ta omladinska škola može da izbaci neke nove mlade igrače koji će puniti tribine navijačima koji će uživati u njihovim potezima, a ne u divljanju i lomljenju stadiona.
Ide derbi u kupu i kvalifikacione utakmice reprezentacije. Derbi je ispit za sve, a meč sa Ircima je naravaoučenije iz kog treba da izvučemo pouke da ako sledeći put dozvolimo da nam se desi situacija iz Đenove, najbolje evropske i svetske reprezentacije ćemo gledati samo i isključivo na televizijskom prenosu, bar neko vreme. U pamet se, što bi reko' naš narod!