O vazama i vezama

Odma’ će da krene pljuvačina kakve sad vaze imaju veze sa vezama. Ček malo… obustavi! Ima, i to mnogo. Čitaj dalje, pa ćeš da vidiš.
Nije tu baš sve u seksu, ima nešto i u metafori, a i u emociji. Brutalna metafora je da ako hoćeš da staviš svoj cvet u nešto, bolje nađi dobru vazu. To je na prvu loptu, što kažu sportski komentatori.
Idemo dalje… vazu nikad ne možeš da kupiš tek tako… uđeš u radnju i kažeš dajte mi vazu, izvolite, hvala prijatno i doviđenja. Postoje razni oblici, veličine i boje vaza: visoke, niske, zdepaste, sa tankim zidovima, sa debelim zidovima, plave, crne, smeđe… Ponekad čak i imaš koncepciju kad je kupuješ i kažeš baš mi treba mala, plava vaza, super bi bilo ako bi bila vitka, a onda uđeš u radnju i shvatiš da takve nema i da ti se sviđa neka visoka i smeđa. Nije to baš 100 odsto to što si zamislio, ali takve trenutno ima u radnji i činiti se da nije loša i uzmeš je. Obično je tu greška. Takva završi na nekom kuhinjskom elementu ili najvišoj polici i svaki put kad treba da je skineš kukaš kako je visoko i kako ćeš da se strmekneš sa stolice, a o naslagama prašine da i ne govorimo… i vratiš je istog sekunda na mesto.
Onda jedan dan ni ne očekuješ, i u prolazu u nekom izlogu vidiš nju! Čim si je spazio znaš da je agonija traženja prave vaze završena. Sa velikim uživanjem stavljaš cveće u svoju novu vazu. Jako brzo ta vaza postaje tvoja omiljena i jedina vaza. Bez obzira na sve stavljaš cveće samo u nju. Sve ostale vaze su nevažne. Što se ostalih vaza tiče mogu da padaju, da ih prekrivaju krpe prašine, čak i da se razbiju, ali ova vaza ako se, nekim slučajem samo okrnji ili ne daj Bože razbije, odmah ćeš da tražiš lepak, ako nema lepka, po pljusku ćeš da odeš da ga nađeš, samo da tvoju omiljenu vazu vratiš u pređašnje stanje. Tu je samo problem što nema dovoljno dobrog lepka da zalepi to što je slomljeno. Drži vaza vodu još neko vreme, čak i duže vreme, ali nije to to. Ako ti mnogo puta ispada i lomi se posle nekog vremena moraćeš da je baciš. Koliko god da ti je omiljena nije više ona stara. Kad je staviš na sto, u nju sipaš vode i staviš karanfile ona pušta vodu. Onda moraš da brišeš sto, pa još ako je bušna na nekoliko mesta i procuri voda na tepih ispadne još veća šteta.
Neki se vežu za tu jednu omiljenu vazu i nikad više ni ne probaju da nađu drugu. Svakoj novoj vazi bi nalazili milion mana i zamerki. Ni jedna vaza se ne bi zadržala dugo na mestu na stolu, ili komodi, gde se vide krugovi od prethodne, omiljene, vaze. Tu je sveće, tu je voda, tu je vaza, ali nije isto. Emocije su u pitanju i one nisu iste. Svaka sledeća vaza je bleda kopija one omiljene, koja je obično nepažnjom i iz gluposti, sletela u kantu.
Ima i onih koji kad im se desi lom vaze idu dalje. Traže nove i nove vaze. Teško je, ali se trude. Opet idu od radnje do radnje, od cvećare do cvećare i traže. Mukotrpan rad je pred njima, i oni su toga svesni, ali ne odustaju. Znaju da se tamo negde nalazi vaza za njih. Pre ili kasnije, oni je nađu, i onda su ponovo srećni i teraju dalje. Ako se opet desi sranje i slome vazu, idemo dalje, radnja, cvećara, traženje…
Jedno je sigurno svi vole cveće i traže vaze za svoje cveće, jer ko ne voli karanfile, ne treba da živi!!

Kiša

Nije mi jasno kako se baš meni uvek desi da pokisnem. Kad god je pljusak i to onaj najveći ja sam napolju.
Možda to ima veze sa lošom karmom? Ajmo budisti ili već koji verujete u karmu dajte neko rešenje kako da promenim situaciju na bolje. Svaki put završim komplet u veš mašini i to ne programu za sušenje. Više puta sam upoznao narodni izraz mokar do gaća i to iz prve ruke.
Najdrastičnije je svakako bilo u Indiji posle koncerta Pepersa. Tad sam kleo i njih i organizatore i sve redom ko mi je na pamet pao i to naravno u gaćama koje su bile najmanje mokre u odnosu na natopljeni ostatak garderobe.
Stvarno ne znam u čemu je štos sa tom kišom?
I kad mi neko kaže „nemaš frke, ostavio sam ti kišobran“ provereno je slomljen, zaglavljen ili ga posle tri koraka razvali vetar tako da ni cigoši koji vešto već decenijama popravljaju stare kišobrane, i to oglašavaju dranjem po ulicama, ne mogu da ga sastave.
Neki maler jeste, ne zvao se ja Lorimer… a i ne zovem se tako.
Ima nešto i u momentu kad se lomi vreme, što meteorolozi kažu mestimično oblačno sa mogućim padavinama, i ja se odlučim da umesto kišobrana ponesem naočare za sunce. Tad obavezno pada kiša. Videli smo danas… lepo pre podne, ja ćore umesto kišobrana, i hop cup to ga pljusak.
Precizniji sam prognozer od ovih devojčica koje čitaju prognozu na dnevnicima, po televizijama. One su postale nepredvidive, za razliku od mene. Ja ponesem naočare za sunce pada kiša 100%.
Veliko finale je u banci…
obezbeđenje: Molim Vas gospodine kišobran ostavite u korpi.
Ja: Nema problema.
Sačekam red, platim račune, krenem do korpe po kišobran nema… neko ga je uzeo.
Ja: izvinite gospodine neko mi je ukrao kišobran.
Obezbeđenje: mora da je neko graškom odne.
Ja: Baš me briga da li je greška na dva metra od tebe je neko odneo moj kišobran! Kako pare da ti ostavim da mi čuvaš kad kišobran ne možeš?!?!
Epilog razmišljam o promeni banke!
’bem ti kišu!

SEX 2

SEX 2
Ovo nije nastavak bloga o sexu iz marta, ali koristim naslov jer ocigledno sve što ima veze sa sexom privlaci pažnju. Ovaj put pričaću ti o uzgoju ciklama...
Dobar tizer... koga još zanimaju ciklame kad se sex pomene, da se ne lažemo...

Priča o decentralizaciji, uspehu Zvezdinih odbojkašica i ostalim dnevnim temama nisu dovoljno atraktivne kao što je to tema seks. Čak ni priča o ljubavi ne bi privukla toliku pažnju kao što je to seks.

Seks i grad, sex on the beach... dodaj bilo kom drugom glupom proizvodu prefiks sex i to doživljava momentalni uspeh. Pametni ljudi izračunali da više od pola korisnika interneta žudi za sexom. Najposećeniji su pornografski sajtovi. U čemu je štos? Da li smo mi seksualno frustrirana civilizacija? Da li se ne jebemo dovoljno? Ako ništa bar smo velike drkadžije, pokazuje statistika. I to je nešto. Ni većeg tabua, ni veće prisutnosti.
Vicevi koji imaju seksualnu konotaciju su masni. Zašto? Dobro možda zbog lubrikanta...
Kapiram da postavljam puno pitanja, a da ne dajem odgovor. Izgleda da nisam dovoljno pametan da dam odgovor... desava se i najboljima... da nastavim onda sa pitanjima u nadi da će neko pomoći da nadjem odgovor...
Svestan sam činjenice da će mnogi dok budu čitali reći vidi ga manijak. Ko normalan o “onim stvarima” priča javno. Opet postavljam pitanje šta je normalno? Možda sam ja stvarno nenormalan, a svi ostali su OK? U tom slučaju hvala ti što me nećeš prijaviti nadležnoj instituciji koja vodi računa o mentalnom zdravlju. Eto da smo mi neko uredjeno društvo, kao što nismo, ti bi mene sad strpao u neku kliniku za rehabilitaciju od zavisnosti od sexa, kao što je Dejvid Duhovni to odradio još 2008. godine. Ne znam kako je njegova žena, glumica Tea Leoni, reagovala na to što je on uopšte otišao na tu terapiju... možda joj nije bilo drago? Lečenje je trajalo 5 (pet) meseci!!! Sigurno ima i neka Crna reka za takve slučajeve!
Istraživanja kažu da tri do pet odsto svetske populacije boluje od seksualne zavisnosti, poremećaja koji je sličan alkoholizmu i narkomaniji. Broj ljudi sa ovim psihičkim poremećajem svakodnevno raste!! Pošto je neka pametnica dala i simptome (preterana masturbacija, seks sa prostitutkama, seks preko telefona i sajber seks, seks sa nepoznatima, česti „izleti" van veze i braka posete erotekama, salonima za masažu, striptiz barovima, česte promene partnera, neprimereno intimno dodirivanje, voajerizam, seksualno uznemiravanje, egzibicionizam, seksualno zlostavljanje, silovanje) skontao sam da verovatno ne bi završio na nekoj od klinika na grupnoj terapiji. Hihihihihi kako li tamo izgleda grupna terapija :D
Znači sad je i definitivno konstatovano da imam dogačak jezik i kratku pamet, da ne kažem da sam radoznao, može pogrešno da se protumači... pa dobro... nije to ni tako loše. Doduše, ni te sve terapije nisu toliko glamurozne kod nas kao što su u Holivudu. Jbg, kakva estrada takav i glamur... Zato je za ove naše zvezdice Laza ili neka slična institucija super. Moguće da se niko zbog toga ni ne prijavljuje da ima problem? Posle citamo u obojenim novinama kako je neko pijan udario nekoga ili kako je jedna počupala drugu, o pevačicama je reč naravno, zato što joj je ova otela dečka.
Ovo može da bude i apel psihijatrima da prošire delatnos i krenu u reklamnu kampanju. Ciljna grupa estradni radnici. Onda se napravi i neka emisija na pinku o ispovestima zvezda gde će da pričaju kako im je ustvari mnogo teško da se bore sa time što su poznati i kako su i oni ustvari ljudi od krvi i mesa. Onda će široke narodne mase da ih sažaljevaju kako je njima ustvari teško i odlaziće na koncerte i kupovaće diskove tako preporodjenih zvezdica. Sreća jedna neizreciva. Predaleko sam otišao u pisanju ovog scenarija :D