SEX

Vozi Lampard 180 na sat. Zaustavi ga saobraćajac i pita:
- Da li si ti normalan? Gde juriš toliko?
A Lampard odgovara: - Pusti me, čoveče. Upravo su mi javili da se Teri parkira ispred moje kuće!"

Dobar vic, na aktuelnu temu, trajaće koliko i tema. Doduše, koliko su poludeli Englezi i vode zapisnik sa sastanka na čijem je dnevnom redu jedino ko je koga stigao, gde i koliko puta, nije isključeno da će se menjati imena aktera, a da će vic ostati isti.
Cela priča koja se kurla po kojekavim belosetskim novinama već nedeljama, možda i mesecima prestao sam da pratim, jer mi moram priznati ide na kurac. Razumem ja potrebu da se prodaju novine, i ajde da kažeš jedan dan, naslovi, bilo prošlo. Ovo je sve otišlo u majčinu. Samo slušamo o tome ko je koga opalio. Ovdašnji novinari videli konja pa i oni digli nogu da ih potkuju.
Nije mi jasno da li je raznorazlnimPRovimaispindoktorima došlo da nas malo zamajavaju i da skreću pažnju sa tema koje bi trebale realno da nas više zanimaju. OK njihov posao je da probaju, naš da ne kupimo, ili ako se jednom zajebeš ne kupiš istu ciglu i drugi put. Sad se spremam da uradim jeres i da me okuju na neki krst, ali na lakat bi prolajao. Boli me kurac i za platane isto kao i za to da li je Teri jebao svoju ili tudju ženu... sad mi je lakše. Mrzelo me je da kopam rupu pa da, kao onaj jadni pastir što je nagraisao zbog svirale i carevih ušiju, svoj bol podelim sa zemljom.
Ne znam... možda mi je logika pogrešna, ali ću probati da proturim neke konkluzije izmedju ovih premisa. Možda će to biti trapavo, kao kad dete vozi bicikl izmedju čunjeva, ali ću probati svakako...
Mi smo narod koji je sklon ekstremima. U suprotno ne može niko da me ubedi. Ovaj put u priču ne mešam ratove i sranja koja su se dešavala ’90. iako mislim da imaju veze. Možda više kao posledica. Bili smo komunisti. Tada je sex bio i partijski neprijatelj. O sexu se pričalo vrlo malo. Čak su se i vicevi koji su imali seksualnu konotaciju zvali masni. Taj epitet za vic nisam čuo godinama. Pošto smo od jedne partijske ćelije prostom deobom došli do dve, pa stodve, stigosmo i do hiljadu i dve. Eto nama demokratije. Možemo da pričamo i o sexu. Ni tu nismo našli meru nego smo odma krenuli da pravimo gej parade. Ups... opet napravih političkinekorektnu jeres. Da li neko više voli dečake ili devojčice i prema tome imam isti odnos kao i prema platanima, samo nek mi to ne nabija na nos. Sa pričama o paradama i ovi strejt (ulazim polako i u terminologiju) su krenuli da se brane pa onda sve više čujemo o tome kako će neko da jebe nekoga, a ne kako će recimo da vode ljubav (prihvatljiviji termin u nekim ranijim vremenima, danas verovatno nije toliko. Verovatno može da se nadje u nekim starijim rečnicima). Ne bi sad da ja ispadnem neki moralista, samo me jako nerviraju ekstremi u bilo kojoj varijati. Nije mi bitno da li mašu oružjem ili genitalijama.
Ilustracija...
Sinoć sam u nekom klubu stajao u redu za pišanje. Postalo je normalno da po klubovima koji primaju hiljadu ljudi ima samo jedan klozet. Tu se onda ljudi druže u redovima, ali to sad nije teme možda nekom drugom prilikom. Dva momka ispred mene sa istim potrebama stoje, možda više cupkaju, čekaju i pričaju. Dijalog parafraziram...
A: Brate jesi video onu malu plavu, levo tamo za stolom.
B: Jesam brate vrh je.
A: aaauuuu brate ja bi nju jebo, al je ne bi ženio. Takve su samo za kurac.
Posle toga kreće sociološko istraživanje jer je sto pored nas bio čopor devojčica koje su se nalivale do besvesti nekim rakijama, vinom i pivom. Betončina tako reći.
A: Vidi onog slatkog tipa što djuska.
B: Što ima lepu guzu... kresnula bi se sa njim odma.

Nije ovo usamljeni primer. Samo je dobra ilustracija.

ovim putem molim najljubaznije menadžere i vlasnike beogradskih klubova da pojačaju broj konobara kako ne bi morali da na trezno slušamo ovakve dijaloge. Hvala. Da je bilo više alkohola pitanje je da li bi ja čuo sve ovo i sad sedeo i kucao.
Do skora je važilo da smo mi dečaci svinje i da bi samo da mrdnemo nešto. Izgleda da se vremena menjaju i da se u tom blatu obora valjamo svi zajedno samo pričamo kako to ustvari nije blato nego je neoliberalizam, jaz generacija... jebem li ga... naći će se već neko da definiše i to.
Gde je nestalo sitno muvanje i dugi bezciljni i glupi razgovori razgovori? ... možda ovo sve otkriva iz kog eola potičem i koliko sam mator?
Ne znam... nisam pametan... možda je stvarno bolje da udari neki meteor i da nas pobije ko dinosauruse i da posle neka nova dominantna bića na plavoj planeti prave dokumentarce o nama. Kako smo bili super, ali svaki put kad odemo u seksualnu devijantnost mi se upropastimo.
Dotle, druže Teri pazi gde parkiraš možda ima neki paparaco u žbunju da slika pa opet moraš da se izvinjavaš ženi, a mi da čitamo mesecima posle po novinama.

Rezultat nije uvek na ceni

Ne volem kad neko nekoga podcenjuje, a to mi se čini da se upravo dešava sa rezultatima koje su Zvezdine odbojkašice napravile ove sezone.

OK priznajem da liga nije najjača. Takodje, nije novost ako kažem da se u odbojci, a posebno u Srbiji, ne vrti neka lova, pa su samim tim i uslovi osrednji. To je opste mesto. MEĐUTIM, veliko medjutim.

Sticaj okolnosti je da sam juče pročitao sve novine koje izlaze u Beogradu. Osim specijalizovanih sportskih novina niko nije dao neku širu najavu finalnog turnira Kupa za odbojkašice. Zašto urednicima i novinarima nisu zanimljivi mečevi odbojkašica? Po čemu se razlikuje Kup odbojkaša, od Kupa odbojkašica? Zašto čak ni javni servis ne prenosi obe polufinalne utakmice? Ženska odbojka, priznajem, da nije baš najatraktivnija, ili nije atraktivna kao muška, tako da ne mora dve strane, može dve šlajfne.

Činjenice su surove. Igračice Zvezda i Dinamo su ove godine igrale medjusobni susret u četvrt finalu drugog po jačini evro kupa – Kupa CEV. Zvezda je prošla na finalni turnir, medju četiri najbolje. Ekipa Spartaka iz Subotice je drugi tim na tabeli Super lige... prošle godine smo imali sličnu situaciju sa Poštarom. Devojke su igrale sjajno celu sezonu, u nenormalnim uslovima, osvojile duplu krunu, odlično odigrale Evroligu, ali ko se toga još seća.

Godinama gledamo da se to isto dešava sa vaterpolistima. Partizan učestvuje na F4 Evrolige ili bude na korak do završnog turnira, a pažnja javnosti je usmerena na njih tek nekoliko dana pre i posle bitnih utakmica.

Jedno je sigurno, i svi će se složiti da odbojka i vaterpolo nisu sportovi koji privlače desetine hiljada gledalaca na stadione i kad dodje do transfera nekog igrača u inostrani klub ne govorimo o milionima, kamionima, avionima. Samo mi nije jasno kako jedan klub koji nije izgubio ove sezone u domaćem takmičenju ni jednu utakmicu, i drugi put za tri godine se nalazi na završnom turniru jednog od Evro kupova, ne zavređuje da dobije malo veću medijsku pažnju. Ima tu dosta krivice i do ljudi koji vode sport jer su se pomirili sa prefiksom mali. Svi se samo bave kako će da se prodaju fubalski večiti rivali. Da li će Moreira i Saša Ilić da igraju u tandemu? Da li će Lekić, Perović ili neko treći igrati u Zvedinom napadu? Realno, to su teme. Nikome nisu bitni ti „mali“ sportovi koji donose medalje i ugled u svetu.

Zašto vaterpolo i odbojka ne mogu da budu srpski nacionalni sportovi? Po čemu je to mesto rezervisano za fudbal? Zašto slavimo samo plasman naših dragih fudbalera na Svetsko prvenstvo i dižemo ih do nebesa kao da su već doneli pehar u Srbiju? Dok se fudbaleri vraćaju obešenih noseva i daju izjave posle poraza, tipa danas svi igraju fudba... deca koja se bave odbojkom vraćaju se sa medaljama, i to najsjajnijim. Ne znamo ništa o njihovim dresovima, patikama, ko je izašao na koji splav, ko je opalio koju pevaljku. Tu para nema pa nećemo ni mi da se bavimo njima više nego što nekom političaru treba da se bavi uspehom kad legne u predizbornoj kampanji... slikanje, ljubljenje, velike reči i obećanja i sad se vi sklonite da prodje neka razmažena primadona u kopačkama.

Možda to više govori o nama kao o narodu? Nisam pametan.
Tu onda na scenu dolazimo mi novinari kreatori javnjog mnjenja, da kažemo super je to, ali vidite ovu decu... biće i to jednom... valjda...

Do tada najmladja ekipa na završnom turniru Kupa CEV za odbojkašice će biti Crvena zvezda, otići će u taj Azerbejdžan da ni ne znamo kad i kako. Dok ne dodje izveštaj šta su uradili u okršaju sa mnogo iskusnijim i bogatijim klubovima mi ćemo se i dalje baviti pričama da li je i koga trebao da opali Džon Teri, i da li mu je žena oprostila. nek je on meni živ i zdrav, ali mene više zanima šta će Stefana, Ivana, Jelena, Ana, Bojana i ostatak ekipe da uradi u Bakuu. Ima live score pa ćemo se nervirati klikćući na F5 non stop, zašto mora da nas nervira neki nadahnuti reporter koji ne zna ni imena klubova koji se takmiče, a kamo li po neku igračicu.

SREĆNO DEVOJKE!!