Uspravna linija koja blinka je smrt za inspiraciju svakome ko ima potrebu da napiše nešto u elektronskoj formi, da ne kažem u word-u. Kod mene ta linija blinka već nekoliko dana na praznom papiru... biće bolje... trebao bi malo da oživim ovaj blog, ali mi nešto ne ide. Neću sad ponovo da kukam kako imam problem sa inspiracijom, to sam radio prosli put :)
Inače, kukanje je srpski sport broj 1. Tu bi bili svetski prvaci samo da neko hoće da organizuje to prvenstvo. Treba Divac da šapne na uvo Žaku Rogu da predloži uvodjenje našeg sporta kad golf može da bude olimpijski sport!
Primećujem u poslednje vreme da sve više mladih kuka. Valjda su videli od ovih starijih kako se to radi, i onda kad pozoveš nekoga ili ga sretneš na ulici folklorni deo razgovora je prvo duboki uzdah, i onda rečenica tipa „pa šta da ti kažem“ ... „nije lako, nikome, ali što sam ja imao muku...“ jebo te ko da su nam u trideset godina potonule sve ladje. Nekad je to udaralo bar deset godina kasnije. Ono žena, deca, kredit pa ti je teško. Sad je teško ako imaš devojku/dečka, i ako ga nema teško je i uzdišeš jer ga nemaš, teško je jer baš tu jedan iz kraj, ne znaš ga ti imao je neku frku, imaću je i ja sto posto.... teško je jer nema para... Samo jedan momenat koji sam primetio je da jako malo ljudi kuka jer nema posla. Svi nešto gledaju ove tajfune i ove po skupštnini, i Farmu, ali to nije tema ovaj put, i kao i mi bi ako može neka velika kinta, a da ja ne zaprljam ruke. Mnogi su Vudija Alena skontali bukvalno i čekaju da ima se Bog javi kroz račun u Švajcarskoj, a može i u nekoj od naših banaka, nije problem... mada kamate su manje, ako se oroči kod njih, ali nema veze prebacićemo lovu pa će glavnica da ostane, a od kamate ćemo da živimo. Long live piramidalne banke tokom ’90tih. A i ovi iz skupština mogli bi umesto da se svadjaju i naplaćuju dnevnice da sidju u narod i očiste sneg na Terazijama ili u centru Zaječara. Sve jedno svaki poslanik na svojoj izbornoj jedinici. I eto ti decentralizacije čas posla. Taj koncep doduše probali su da proture u Kini i Rusiji, i delimično kod nas, samo sa intelektualcima pa nije uspeo. Doduše, tu ne bi bilo većih problema jer je dosta naših poslanika daleko od intelektualaca, a i ne može to svako da bude. Opet mi beži tema...
Vratimo se našem nacionalnom sportu kukanju. Mogli bismo kao i svaki bazično sport, što kukanje svakako jeste, da podelimo u nekoliko disciplina. Kukanje na 100 metara, na 200, onda srednje pruge hiljadu i po, malo duže na 10 hiljada metara i maraton. Najteža disciplina, kao što je desetoboj u atletici, bilo bi kukanje u busu 31 na potezu Terazje – Autokomanda od 5 radnim danima. Može i drugi prevoz na relaciji preko gazele ovih dana kako imamo dugačke kolone. To mogu da izdrže samo najjači! Dve prije kad opletu u 18ici na temu deca su nam zlatna, a muževi su nam kreteni, preko toga koga je sve šef u kancelariji gledao ispod oka, a koga je vodio na ručak, aha kao bili su na ručku i šta sve može da se uradi u tom vremenskom okviru, pa o cenama na pijaci, do komšinice koja je bacila nešto na njihovu terasu... ima tu tema da bi u nesvest bacili Polu Retklif i Hajla Gebleselasija svetske rekordere u maratonu. Ili recimo kratke staze... Bolt mora da trči 100 ili 200 metara, a neko kuka pored njega kakao mu je mala palata, kako mu je uvalila to jutro ladan burek u pekari... videli bi mi onda kako se obaraju rekordi i ko može da pomeri granice ljudske izdržljivosti!
Još jedna disciplina, a vezana je za kukanje, mogla bi da bude virtualno kukanje. Primecujem da ovo malo prijatelja inostranaca koje imam na facebooku nikad nije zakukalo ili se žalilo na nešto. Možda nije reprezentativan uzorak ili oni ljudi imaju sve i svašta u životu, ko će ga znati, ali nikad niko da zakuka. Čak i ovi naši što odu po inostranstvu da rade ne kukaju kao kad su ovde. Ponese ih sredina i možda ih je sramota što niko ne kuka oko njih pa i oni ćute i rade. Sigurno se izjadaju jedni drugima kad odu na neke narodnjake u kod gazda Gruje kad gostuju u Frankfurtu ili Grenoblu. Ali zato kad dodju podižu lestvice domaćim kukačima izjavama tipa „jel znate kako je meni tamo teško?“ „Ja sam u čatiri zida radim od jutra do sutra“... onda se obavezno usvinje prvo veče u nekoj kafani, ali ni to nije tema ovog bloga.
Eto i sad Bog da me pita zašto sam ja kukao na početku o praznom papiru i uspravnoj liniji koja treperi morao bi da se vadim na genetiku i na folklor.
